Писац, романсијер, сценариста и драматург, академик Драгослав Михаиловић, преминуо је у Београду у 93. години.
Михаиловић је био редовни члан Српске академије наука и уметности /САНУ/ и добитник је многих књижевних награда и признања.
Његов књижевни опус обухвата приповјетке, романе и драме. Дјела су му превођена на више европских језика.
Роман "Кад су цветале тикве" први пут је објављен 1968. године и изазвао је значајну реакцију социјалистичке власти.
Представа која је требала да се изведе у Југословенском драмском позоришту у Београду по овом роману забрањена је прије него што је изведена премијера.
Михаиловић је сматрао да ју је Тито лично забранио на инсистирање комунистичког званичника Едварда Кардеља.
Осим овог, Михаиловић је објавио и дјела "Фреде, лаку ноћ", "Петријин венац", "Чизмаши", " Голи оток", "Црвено и плаво", "Време за повратак", "Гори Морава", "Лов на стенице", "Увођење у посао" и друге.
Михаиловић је рођен у Ћуприји, 17. новембра 1930. године.
Студирао је Филозофски факултет у Београду на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик.
Факултет је завршио 1957. године, али није успио да нађе стално запослење, често је мијењао посао.
Михаиловић је тврдио да је дошао у сукоб с Управом државне безбедности /УДБА/, пошто се побунио против хапшења својих другова, који су ухапшени због политичких вицева.Након тога, један свједок је изјавио да се Драгослав Михаиловић од самог почетка опредијелио за резолуцију Информбироа, као и да је изјавио да је Тито "амерички шпијун" и да је партија "ликвидирала СКОЈ".
Године 1949. избачен је из кандидатуре за члана Комунистичке партије Југославије, а 15. септембра 1950. године је ухапшен.
На Голи оток пребачен је 28. фебруара 1951. године и тамо је провео 15 мјесеци.
