Проф. др Милован Милутиновић преминуо је у Универзитетском клиничком центру Републике Српске у Бањалуци гдје се лијечио посљедње двије седмице.
Милутиновић је рођен 16. марта 1949. године у Трнопољу код Приједора. Основну и средњу школу завршио је у Приједору. Високу војно-политичку школу ЈНА завршио је у Београду. Послиједипломске студије савремене социологије завршио је у Бањалуци, а докторску дисертацију одбранио је у Београду на Факултету политичких наука.
Од 1981. до 1985. године био је начелник класе Средње војне школе ОМЈ у Школском центру ОМЈ у Бањалуци као виши официр (мајор) ЈНА. Од 1989. до априла 1992. године обављао је дужност официра за информисање Приштинског корпуса ЈНА, а до априла 1992. године начелника Информативне службе 5. корпуса ЈНА. Од 1994. године био је начелник Информативне службе Главног штаба Војске Републике Српске и Центра за информативно-пропагандну дјелатност ГШ ВРС у Хан Пијеску. Током оружаног сукоба у БиХ био је главни уредник "Крајишког војника" и "Српске војске", војничке ТВ емисије "На бранику отаџбине" и радио емисија "Са борцима Републике Српске" и "Војничка ноћ", а при крају рата 1995. године оснивач и главни уредник патриотског радија ГШ ВРС "Радио Крајина". У периоду од 2000. до 2002. године обављао је дужност савјетника за медије, политику и односе с јавношћу члана Предсједништва БиХ из Републике Српске.
Од 2005. године био је ангажован као професор на Независном универзитету Бања Лука из области политичког комуницирања, комуницирања с јавношћу и савремених информативних система. Објавио је више стручних публикација и монографија које говоре о стварању и развоју Републике Српске. Рецензирао је више десетина стручних текстова, стручних књига и публикација из области медија, политике, политичке комуникације, а био је ментор већег броја магистарских радова и докторских дисертација. Био је декан Факултета за политичке науке на Независном универзитету Бања Лука.
Смрт га је затекла као главног и одговорног уредника научно-стручног часописа "Сварог" који издаје Независни универзитет Бања Лука. Био је и предсједник Организације старјешина Војске Републике Српске у Бањалуци.
Живот се не цијени по проживљеним годинама, већ по њиховом садржају, а о садржају година професора Милутиновића свједоче драгоцјени судови: звање професора, десетак књига, педесетак научних радова, менторство… и безброј пријатеља, како међу професорима тако и међу студентима. Професор Милутиновић успио је смјестити све ово у седамдесет година живота на земљи.
- Некима би и три живота било мало да га стигну. И колико би још било тога да га погана болест, звана Ковид-19, није шчепала исподмукла, што јој и приличи, као да је ломећи њега хтјела поручити нама: 'Ето, кад могу њега оволиког, Козари сличног, могу и све вас'. Одласком Милована Милутиновића изгубили су не само његова породица, пријатељи, ратни саборци и Независни универзитет Бања Лука, него и цијела Република Српска - навели су из Независног универзитета Бањалука.
Вријеме и мјесто сахране биће накнадно објављени.
