Институт за јавно здравство Републике Српске подсјећа грађане да се придржавају мјера личне заштите за вријеме љетних мјесеци, а посебно у вријеме веома високе температуре када треба тежити лакшим, нискокалоричним намирницама, првенствено воћу и поврћу.

Специјалиста хигијене и здравствене екологије у Институту за јавно здравство Републике Српске Весна Рудић Грујић, рекла је за Срну да се исхраном спречава претјерано знојење и омогућава надокнада свих губитака тјелесне течности и електролита, уз оптималан енергетски унос.

- Самим тим обезбијеђено је правилно функционисање организма, успостављање правилног метаболизма и умањени су штетни стресни утицаји љетње високе температуре - наводи Грујићева.

Она истиче да љети треба тежити лакшим, нискокалоричним намирницама, првенствено воћу и поврћу или мијешаним салатама.

- С друге стране, риба, бијело месо, производи од интегралног брашна пшенице, интегрална рижа и кукуруз пуно боље одговарају сваком организму - каже Грујићева. Осим правилног избора намирница, Грујићева истиче да храна мора бити и здравствено безбједна како би се спријечила појава болести које се преносе храном /тровања храном/.

Висока температура, напомимиње Грујићева, код нехигијенске припреме или неправилног складиштења хране убрзава њено кварење. Она додаје да то посебно вриједи за излетнике у природи и организаторе роштиља, као и за све љубитеље колача.

- Свјежа јаја су посебно осјетљива на високу температуру, као и разне саламе, свјежи сиреви, паштете, кремови, мајонеза и слично - истиче Грујићева. Она каже да се спречавање тровања храном постиже хигијенским руковањем животним намирницама.

Правилна исхрана љети

Супспецијалиста исхране у Институту за јавно здравство Републике Српске Љиљана Станивук истиче да је управо правилна исхрана један од начина како смањити штетне посљедице високих љетних температура на наше здравље и расположење. Станивукова за Срну каже да проблем представља то што већина особа тешко пристаје да мијења своје навике исхране, иако се на тај начин може пуно постићи и помоћи свом тијелу у врло стресним условима као што су висока температура ваздуха у љетним данима.

- Реакција тијела на повишену температуру је снижавање тјелесне температуре знојењем. Као негативан ефекат тог природног тјелесног одбрамбеног механизма може се појавити дехидрација организма и друге нежељене нус појаве - каже она.

Према њеним ријечима, неправилном исхраном повећава се знојење организма и самим тим повећано губљење тјелесне течности, минерала и неких витамина.

- Пробава тешке хране захтијева већу активност метаболизма, што индиректно повећава тјелесну температуру - каже Станивукова. Она истиче да љети генерално треба мање калорија, односно енергије која се добија из хране, што је додатни разлог да се љети избјегава масна и тешко пробављива храна.

Она као посебно штетне намирнице наводи јако зачињена јела, печена, пржена и похована храна, масна меса и месни производи, пића са кофеином, слаткиши, газирина заслађена пића, претјерано расхлађена пића.

- Масна и тешка храна отежава циркулацију, па је потребно како се температура ваздуха повећава, смањивати конзумирање тешко пробављивих јела - наводи Станивукова и истиче да се љети препоручује поврће са роштиља - лук, паприка, тиквице, мрква, патлиџан, шпароге.

Према њеним ријечима, потреба за слатким може се задовољити квалитетнијим угљеним хидратима и то из житарица и воћа, посебно сувог воћа. Највеће количине додатог шећера у љетном периоду, како каже Станивукова, уносе се у освјежавајућим безалкохолним напицима - соковима, па их због тога треба избјегавати.

Она истиче да је у љетном периоду препоручена мање зачињена храна, више сировог поврћа, предност дати салатама, чешће мале количине свјежег воћа, те кукуруз.

Препорука је и више користити зелено лиснато поврће великих листова, хладне и освјежавајуће крем супе, више течности, једноставно припремљена јела.

Према њеним ријечима, оброци се морају припремати непосредно прије конзумирања, те да се предност даје горком окусу /салате, зелено лиснато поврће, сјеменке сусама и сунцокрета/ и мање количине хране него у другим годишњим добима.

Из Института за јавно здравство препоручују ношење лагане одјећа од природних влакана, свијетле боје.

- За вријеме трајања повишене спољне температуре не би требало напуштати добро климатизован затворени простор без пријеке потребе. Уколико је то неизбјежно, обезбиједити редовну рехидрацију у току боравка на топлом - наводе из Института.

Из Института за јавно здравство Републике Српске истичу да је неопходно смањити интензитет физичке активности или скраћење времена изложености дејству повишене амбијенталне температуре.