Отворено говорити о насиљу у дигиталном окружењу има за циљ едукацију свих чланова друштва о начинима и правилима која су предуслов у превенцији и заштити наши најмлађих, али и одраслих у онлине свијету.

У Тузли је одржана панел-дискусија на тему важности подизања свијести о безбједности дјеце на интернету. Овај догађај који је окупио панелисте који се на директан начин баве заштитом дјеце и дјечијих права у БиХ, дио је друштвено одговорне кампање „Не затварајмо очи! Заштитимо дјецу на интернету“, коју је у сарадњи са Уницефом БиХ и Плавим телефоном, покренула компанија м:тел. Након Сарајева, ово је друга по реду панел-дискусија која има за циљ едукацију, па самим тим и превенцију ризика с којима се у онлине свијету сусрећу дјеца и млади, али и сви који овај простор користе.

Проф др Лејла Куралић-Ћишић, социјални педагог са Едукацијско-рехабилитацијског факултета у Тузли, истакла је важност постојања стручних тимова у образовно-васпитним институцијама, односно да се на вријеме препознају проблеми који су присутни код дјетета, да се предузму активности на едукацији које би дјетету помогле да развију социјално-емоционалне вјештине.

- Истакла бих нарочито подстицање дјетета на повјерење, како би се оно могло обратити неком стручњаку у образовној институцији. Заиста је много важно, да дијете има коме да се обрати у било којој ситуацији - рекла је Лејла Куралић-Ћишић.

- У свом послу се бавимо репресивним дијелом овог проблема, истрагама кривичних дјела на штету дјеце и малољетника. Али, радимо и на превенцији, са дјецом школског узраста, родитељима и наставницима. У посљедњих неколико година, велика је заинтересованост за ову тему, управо у смислу заштите дјеце на интернету - наводи Елмин Хусановић, инспектор Одсјека за сексуалне деликте, малољетничку делинквенцију и насиље у породици МУП-а Тузланског кантона.

- Дијете тражи пријатеље у виртуелном свијету, тражи подршку и разумијевање, али нажалост често је ријеч управо о предаторима који се баве изнудама - нагласио је Хусановић и додао да су савјетодавне линије важне, јер дјеца тешко дијеле овакве доживљаје ’очи у очи’, па им је много лакше да се обрате телефонски или да о томе пишу.

Маја Ковачевић, психолог и савјетница на Плавом телефону, по свом искуству рада на овој савјетодавној мрежи, навела је став да дјеца нису довољно едукована о опасностима које се дешавају на интернету.

- Само у посљедњих годину и по дана, надлежним институцијама смо прослиједили 77 пријава сумњи на насиље над дјецом и одраслим особама, од чега се 21 одсто односи на насиље путем интернета. У већини пријава сумњи на насиље су случајеви сексуалног узнемиравања дјеце. Оно што је поражавајуће јесте чињеница да су нека дјеца прије него што су се нама јавила трпјела то насиље годинама - рекла је Ковачевић.

Драгана Булић, директорка организације „World Vision у БиХ, навела је податак који је резултат свеобухватног истраживања ове организације, а тиче се још једне врсте насиља – занемаривање дјеце.

- Истраживање је рађено с великим бројем дјеце широм БиХ, стручњацима, професионалцима…, а добили смо податак да се 48 одсто дјеце осјећа невидљивим својим родитељима, професорима, старатељима, тренерима… Кад се дијете осјећа невидљивим, оно је заиста у ризику. Управо зато је и назив ове кампање ’Не затварајмо очи!’ веома значајан. Не само да треба да не затварамо очи, него треба да отворимо четворо очију сви ми, како бисмо заправо видјели шта наша дјеца доживљавају и раде на мрежама - каже Булић.

Најважнија порука с овог панела јесте да је нажалост све више начина на које се злоупотребљава онлине простор, а на штету најрањивијих категорија – дјеце и младих. Свакако, оно што је још важнија порука јесте да нисмо немоћни да промијенимо ову реалност, а главни алат за грађење безбједног друштва, а против оваквих негативних појава, јесте најприје едукација односно превенција!