Мушкарци су готово нестали са лица земље због своје склоности да улазе у сукобе и да се међусобно убијају и истребљују, наводи се у новој студији.

У периоду од прије 7.000 до пре 5.000 година постојало је генетичко “уско грло”, односно моменат у историји човјечанства у коме је само један мушкарац, који је могао да учествује у репродукцији популације, долазио на 17 (па чак и више) жена, наводе истраживачи са Универзитета Станфорд.

Нова студија, има много бруталније претпостваке него претходне. Њени аутори то називају “патрилинеарна компетиција унутар сродничке групе”.

Другим ријечима, групе мушкараца које су се надметале да женску пажњу, толико жестоко су се бориле и убијале да је на крају остала само неколицина која је могла да допринесе увећању глобалне популације.

“Присуство таквих група разултирало је насилном међугрупном комептицијом, која се углавном одвијала између мушких чланова група у даљем сродству, уместо потпуно неповезаних индивидуа”, наводи се у студији објављеној у часопису Нејчр.

“Жртве таквих међугрупних сукоба умножавале су се међу сродним мушкарцима, што је доводило до истребљења цијелих родова.”

Једноставно речено, када једна група мушкараца, најчешће сродника, изгуби битку од друге групе, они би у потпуности били уништени, а њихове жене би постале плијен побједника.

Истаживачи кажу да је ово само научна претпоставка. Алтернативна хипотеза би била да епидемија неке болести раширила, смањујући драстично мушку популацију и утичући на однос жена и мушкараца, пише Њузхаб.

Ипак, учинци такве епидемије су мањи и неби могли да доведу до односа мушке и женске популације од 1 према 17, сматрају научници.