Низом манифестација данас је у гатачком селу Брљево обиљежен Дан устанка и Дан општине Гацко, а изношењем заставе на брдо Гат и парастосом устаницима код споменика у том мјесту свечано је прослављен важан датум за мјештане овог краја, када је прије 81 годину испаљен први  метак у срце фашизма у поробљеној Европи.

Потомци устаника посебно су поносни на устанак 6. јуна 1941. године против фашиста и усташких хорди у Другом свјетском рату, а тада је на оближњем брду Гат постављена прва слободарска застава у Европи, тробојка. Наиме, усташе су у ноћи између 4. и 5. јуна бацили своје комшије из Корита и околних села у Корићку јаму, што је био аларм за житеље Казанаца и осталих села да се одмах мобилишу. Тако је и било, већ идуће ноћи, са свештеником Радојицом Перишићем на челу, напали су жандармеријску касарну на Брљеву, што је била посљедња шанса за спас српских села, како не би била сравњена.

Историчар из Гацка Милан Савић за "Глас Српске" каже да, нажалост, историографија која се пола вијека кретала у титоистичко-марксистичким координатама није много пажње давала устанку који се десио 6. јуна 1941. године на Брљеву, из простог разлога што га није повела и њиме управљала комунистичка власт.

- Ипак, устанак посљедњих година добија одређену историјску афирмацију. Устанак на Брљеву је подигнут након што су усташе и практично манифестовале своју идеологију, по којој Србима није било мјеста у новоформираној НДХ. Након злочина у селу Корита, гдје је убијено више од 140 Срба, Херцеговци су се организовали и повели борбу за биолошки опстанак. Поред људи са Брљева, Вратковића и Боботовог гробља, одакле је под вођством свештеника Радојице Перишића устанак потекао, прикључили су се и мјештани околних села - рекао је Савић.

Важан је ово датум за Гацко, али и цјелокупан српски род. Слобода је, како је казао, и тада била кључна ријеч.

- Устаници су ослободили половину гатачке општине и територија ослобођена у јуну 1941. остала је под контролом устаника до краја рата. Да су усташе озбиљно схватиле устанак, говори податак да су у покушају његовог сламања користили авијацију и том приликом изгубили два авиона. У окршају са Србима из Гацка погинуо је Звонко Поспишил, један од атентатора на краља Александра - истакао је Савић и додао да, поред свештеника Перишића, треба навести и друге вође, попут Спасоја и Милана Тепавчевића, Душана Мандића, Милорада Поповића.

Начелник општине Гацко Огњен Милинковић истакао је да је Гацко успјело да сачува успомену на устанак, иако је његов значај минимизиран у периоду након Другог свјетског рата.

- Чувено Брљево, мјесто гдје је прије 81 годину плануо први устанак у тада поробљеној фашистичкој Европи, а који је подигла искра хришћанског добра оличена у лику и дјелу чувеног свештеника Радојице Перишића. Братоубилачки рат и комунистички терор годинама су касније ставили у запећак историје војводу Перишића, али хвала Богу искра праведности о његовој борби сачувана је до данас и ми је чувамо - рекао је Милинковић и додао да је ово мјесто које нас обавезује да будемо бољи, те да градимо јединство и саборност нашег народа.

Поред многобројних Гачана и гостију, догађају је присуствовао и начелник општине Билећа Веселин Вујовић. На Брљеву су јуче били људи из околних мјеста, Билеће, Невесиња, Никшића и Плужина, а поред историјског часа и културно-умјетичког програма, чуле су се и струне гусала.

Брдска трка

Прва брдска трка "Гат 2022" испунила је сва очекивања и окупила спортисте и рекреативце из Гацка, али и околних општина. То је за "Глас" потврдио и предсједник Удружења "Гат" Саша Николић, који наглашава да се на овај начин обогаћује обиљежавање Дана општине и Дана устанка на Брљеву, али исто тако и промовише ово историјски важно мјесто за српски народ.

- Задовољни смо одзивом такмичара, који су изашли на врх Гата. Иако ниједан почетак није лак, као организатори, можемо рећи да смо задовољни постигнутим. Надамо се да су задовољни и наши такмичари и посјетиоци и да ће доћи и сљедеће године - рекао је Николић и додао да је стазу дугу 850 метара завршило 28 такмичара и да је побједник био Љубињац Марко Марић.

 Аутор: Милош Васиљевић