Припадници безбједносних агенција на нивоу БиХ са пребивалиштем у Републици Српској годинама безуспјешно траже да имају иста права као њихове колеге из ФБиХ.

Група полицијских службеника окупила се недавно испред Народне скупштине РС и изразила незадовољство условима пензионисања којима су дискриминисани у односу на колеге из ФБиХ. Они траже право да се одрекну пензијског стажа по основу учешћа у рату, односно измјену члана 39. Закона о ПИО РС који каже да се не могу одрећи посебног стажа који је утврђен рјешењем Фонда ПИО. У пракси то значи да припадницима СИПА, Дирекције за координацију полицијских тијела и Граничне полиције БиХ из Републике Српске престаје радни однос на основу 40 година пензијског стажа у који је обавезно урачунат ратни стаж у дуплом трајању. Поједностављено, ако неко од њих има четири године учешћа у рату као припадник МУП-а или Војске РС, то значи да у пензију мора осам година прије својих садашњих радних колега, а бивших припадника Армије БиХ или ХВО-а, којима се учешће у рату урачунава у пензијски стаж само уз њихову писану сагласност.

Припадник Дирекције за координацију полицијских тијела БиХ Радован Марчета прецизирао је за “Глас Српске” да у безбједносним агенцијама на нивоу БиХ ради нешто више од 1.000 службеника са пребивалиштем у РС те да њих око 150 до краја ове године треба да буде пензионисано.

- Према садашњим законским рјешењима, ми морамо у пензију по основу ратног стажа, који се рачуна у укупни радни стаж, док наше колеге из ФБиХ имају право да се одрекну тог стажа - каже Марчета.

Он истиче да се у Фонд ПИО РС по основу доприноса за пензијско осигурање за Србе запослене у безбједносним агенцијама на нивоу БиХ годишње уплати око 12 милиона марака, додајући да се њиховим пензионисањем Фонд ПИО практично ускраћује за тај износ.

Посланик Уједињене Српске у парламенту Српске и предсједник Одбора за борачко-инвалидску заштиту Маринко Драгишић каже да подржава захтјеве српских припадника безбједносних агенција на нивоу БиХ. Он каже да су њихови захтјеви оправдани и да се људи осјећају дискриминисани и остављени од институција Српске за које су се борили.

- Премијер Српске Радован Вишковић је говорио о том проблему на посљедњој сједници НСРС и рекао да се ради на његовом рјешавању, али нисмо још добили програм рада Народне скупштине РС па не знамо да ли ће се ићи само у измјене или у доношење нових законских рјешења. У сваком случају, треба ријешити проблем тих људи и омогућити им једнака права - каже Драгишић.

Он додаје да је посебан проблем што процес запошљавање у безбједносним агенцијама на нивоу БиХ тече јако споро, због чега се може десити да за неколико година у њима буде веома мали број Срба.

- Чак и да се запосле нови људи, ријеч је о младима, док ће сви искусни кадрови бити из ФБиХ. Осим тога, логика налаже да је боље да се измијени спорни члан закона и омогући људима да остану запослени и у наредних осам година примају плату из буџета БиХ, умјесто пензију из Фонда ПИО РС - закључује Драгишић.

Подршка

Посланик СДС-а у Народној скупштини РС Недељко Гламочак каже да проблем Срба запослених у безбједносним агенцијама на нивоу БиХ треба ријешити, али сматра да власт то не ради зато што јој је циљ да умјесто пензионисаних, запосли своје људе.

- Ми подржавамо то што траже српски кадрови, као и захтјев да им се омогући да приликом пензионисања могу да бирају пет најповољнијих година, јер је то право дато припадницима МУП-а РС, али и запосленицима агенција на нивоу БиХ са пребивалиштем у ФБиХ - каже Гламочак.