Отежани услови пословања и смањена привредна активност приморали су многе привреднике Српске да се окрену ка зајмовима код банака, али и микрокредитних организација како би одржали ликвидност и задржали што више радних мјеста.

То, између осталог, показују и подаци Агенције за банкарство Републике Српске, према којима су задужења приватних предузећа и друштава на крају деветог мјесеца ове године у рочној структури кредита износила 1,967 милијарди марака, што је за 124 милиона КМ више у односу на крај прошле године.

Поред банака, подаци агенције говоре да су зајмови привредних субјеката код микрокредитних организација са сједиштем у Српској на крају септембра били тешки 23,8 милиона марака, што је за 13,5 милиона више у односу на крај 2022. године.

Ништа оптимистичније нису ни анализе Централне банке БиХ које показују да се и у четвртом кварталу ове године очекује повећана потражња предузећа за кредитима.

Предсједник Привредне коморе РС Перо Ћорић каже да су негативни трендови привредних активности у овој години утицали да бројни привредници посегну за новим задужењем.

- Физички обим производње је смањен, док је у прерађивачкој индустрији смањен и број запослених. Такође, ове године због свих дешавања у свијету биљежимо и пад извоза. Све нам то говори да је привреда у кризи, јер је прилив средстава умањен, док трошкови расту не само по основу повећања плата него и других улазних параметара - рекао је Ћорић за “Глас”.

Привредници, према његовим ријечима, немају другог избора него да се задуже код финансијских институција.

- То, углавном, не раде из потребе за новим инвестицијама, него да би одржали ликвидност и били у позицији да могу одговорити захтјевима које пред њих постављају купци, прије свега, из европских земља - истакао је Ћорић.

Додао је да, с друге стране, има и предузећа која инвестирају, што показују подаци Министарства привреде и предузетништва, на чији је позив за додјелу подстицаја за развој нових технологија аплицирало више од 300 привредних субјеката.

- Предузећа, која посегну за кредитима како би набавила нову опрему, потребно је подржати јер само тако могу остати конкурентна и изборити се са све већим захтјевима за смањење цијена који долазе од ино-партнера - нагласио је Ћорић.

Раст трошкова у наредном периоду, истакао је он, биће додатна отежавајућа околност у раду домаћих привредних друштава, од којих многи још нису ни потписали уговор са иностраним партнерима за наредну годину, јер је и европска привреда у кризи.  

Сложена ситуација

Економиста Марко Ђого сматра да повећање задужености привредника није енормно иако је ситуација сложена.

- Постоји могућност да ће привреда, ако стварно дође до повећања минималне зараде на 1.050 марака, једно вријеме покушати да се копрца тако што ће се задуживати како би могла то да исфинансира - казао је Ђого.

Пише: Данијела Бајић