Сара Бојовић, одлична ученица четвртог разреда гимназије при Средњошколском центру „27. јануар“ у Рогатици нашла се ових дана међу 26 ученика и осам студената који ће у наредном школовању примати стипендију Добротворног удружења „Привредник Републике Српске“.

Ради се о ученици која је у досадашњем школовању од првог разреда основне школе до завршетка трећег разреда гимназије имала све оцјене пет, осим повремене четворке из математике. Једна је из плејаде најбољих ученика свога разреда и школе од основне до средње.

– Што имам срећу да будем стипендиста „Привредника Републике Српске“, који баштини свијетлу традицију овог добротоврног удружења, уз то што сам имала просјек оцјена 4,9, заслуга је моје тетке Гордане Пајовић, која је нашла конкурс и дала идеју да се пријавим на њега, прича Сара и додаје:

– Слиједило је прикупљање потребних докумената и слање без велике наде да ћу имати част да из моје Рогатице постанем први стипендиста у Републици Српској обновљеног „Привредника“.

– Пошто ме срећа погледала за мене која сам такорећи на почетку живоотне стазе велика је част и још већи мотивациони фактор да оправдам указано повјерење. Да ће тако бити ја не сумњам у себе. Не требају сумњати ни они који су ми учинили част да припаднем првој генерацији стипендиста „Привредника Српске“.

Сара је ове школске године матурант. Већ на јесен идућег љета господњег нада се индексу медицинског факултета у Бања Луци. Зато ће јој, како рече, стипендија „Привредника“ олакшати студије и бити велика помоћ њеној породици у којој ради само отац, а мајка и старији брат су на бироу за незапослене.

Сара Бојовић је први ововременски питомац и стипендиста „Привредника Српске“. Али, зато, треба раћи да је ово добротворно удружење од оснивања у Загребу давне 1897. до коначне забране његовог рада 21. октобра 1946. године одшколовао је 36.775 питомаца, углавном из сиромашнијих српских породица из Далмације, Лике, Кордуна, Баније, Славоније, БиХ и Војводине међу којима је и 20 Рогатичана. Нема их више живих, али је међу њима био Борисав Лубарда, који је у Белој Цркви завршио занат тапетара и лакирера. Занат молера у Старом Бечеју заврфшио је Ђорђе Јагодић. За столара, односно посластичара оспособљени су Владимир и Милисав Лубардић. Ципеларски занат у Новом Саду стекао је Драгиша Јанковић, а Милорад Радовић из Крвојевића и Радомир Томић из Пешурића постали су квалификовани трговци, док су Рајко и Бранко Љубинац из Сељана стекли квалификацију месара, односно обућара.

Деливоје Гојковић из Павичине Куле постао је електроинсталатер, а Драгољуб Лимић из Крвојевића водоинсталатер и тако редом њих преко 20.

То су набројаним и другим штићеницима са подручја тадашњег среза рогатичког и других из којих они долазили под геслом „Привредника“ РАД – ШТЕДЊА – ЧЕСТИТОСТ била само занимање да могу живјети од свога рада. Они који су жељели и могли настављали су школовање. Међу њима је и покојни митрополит дабробосдански Николај, чије је световно име Гојко Мрђа. Питомци „Привредника“ било је и девет народних хероја из Другог свјетског рата, међу којима су били Раде Кончар, Филип Кљајић и Радоје Дакић, те политичар Ђуро Пуцар-Стари и многи други који су својим радом и патриотизмом вратили дуг бројним донаторима „Привредника“, који су чак и цијела имања поклањали овом удружењу.

Уговор

На потписивање уговора о стипендији „Привредника РС“ ишла сам са татом Зораном и тетком Горданом која је „крива“ за моју пријаву на конкурс. Тај 23. октобар остаће ми у трајном сјећању из више разлога. Прије свега, видјела сам Бања Луку, била у Банском двору и на пријему код министарке за просвјету и културу Наталије Тривић и што је најважније потписала уговор који ће, надам се, бити трајнијег карактера и омогућити ми наставак школовања. Пошто ће то већ наредне године бити изван моје Рогатице стипендија ће ми бити врло значајна за мене и моју породицу, рече Сара, крхка али вриједна и паметна 18-годишња дјевојка уз напомену да ће кад заврши школовање са задовољством испунити и уговорну обавезу да буде члан Удртужења бивших стипендиста ма гдје била и шта радила.