Порођај је за сваку жену јединствено искуство, како на физичком, тако и на психичком нивоу, а све чешће се мушкарци одлучују да у овим моментим пруже подршку супрузи, те присуствују том драгоцјеном тренутку у ком њихово дијете долази на свијет.

Ипак, тек мали број њих одлучује се да јавно проговори о томе, а свједочанстава новопечених очева са порођаја су увијек веома занимљива и потпуно другачија неголи мајчина.

Недавно је на Фејсбуку радијски уредник из Хрватске Александар Јовановић подијелио своје искуство са порођаја жене Ене, а његова перспектива је крајње забавна, духовита и врло, врло емотивна:

- Драги људи,

Морам вам бити искрен, док ово пишем сједим на wц-у. Да, знам, превише информација али вјерујем у то да треба бити искрен са својим пријатељима, породици и најважније, сами са собом …

Желим вам испричати како ми се живот пред мало мање од двије године окренуо наглавачке.

Дословно наглавачке! Постао сам тата ! Ја ! Баш ја ! Т а т а ! У тридесет и трећој години! Застрашујуће! Наравно да сам као мушкарац који има животног искуства иза себе одлучио да идем са супругом на порођај. Никад у животу нисам направио већу грешку за свој надувани мушки его. Ма каква равноправност полова! Па жене су ЗВИЈЕРИ, вјерујте ми – З В И Ј Е Р И !

Да ми морамо родити, људски род би одавно изумро или смислио неки начин телепортације беба из стомака.

Жене мајке краљице, стварно то јесте! Наклон до пода и хвала вам што нас трпите.

Савјет за будуће тате, обавезно без икаквих извињења и измотавања будите уз супругу на порођају. То је најљепша и можда једна од најстреснијих ствари које ћете доживјети у животу.

Осјетићете се тако немоћни, али свака секунда страха вриједи тог тренутка када се ваша беба у сузама појави у рукама медицинске сестре која каже: двадесет и три су сата и тридесет пет минута, честитам мама и тата постали сте родитељи!

Онда креће стандардна процедура, дају вам тупе маказе да прережите пупчану врпцу, попраћена уз стандардне шале: Шта је тата, тресу вам се руке? Ако већ до тада случајно нисте завршили на поду овдје се драстично повећава та шанса. Затим бебаћа односе на вагу и мјере му висину, тежину и што већ требају одрадити прије него га врате мами на први подој.

Наравно постоји један дио на који ми мушки заборавимо, а то је да кад се беба роди, треба се и постељица “породити”. То вам је као да стиже још једна беба, дословно.

НАЈВАЖНИЈА СТВАР, ТАТЕ: ни у којем случају немојте погледати тамо доље! То није мјесто за вас, вјерујте ми.

Држите супругу за руку дајте јој воду из бочице, бришите јој чело најмекшим пешкиром који постоји на свијету, љубите ју мазите и тјешите, али вјерујте ми на ријеч негледајте доље!!!

Ја јесам и још имам ноћне море.

Но, све то заборавите онај тренутак кад ваш тек рођени бебаћ заврши с првим папањем и дају вам га у руке.

Моја супруга је имала мало компликованији порођај, тако да је моје прво дружење са сином трајало неких 45 мин.

Цијели сам се укочио, отпале су ми руке и рамена од страха да га не испустим или не стиснем прејако или не направим нешто криво, али и мишићи на лицу од осмијеха који се никако не скида с лица.

Одједном држите нови живот у рукама, нешто тако малено тако крхко, нешто само ваше. Исти трен вам је јасно да вам живот више никад неће бити исти.

Како је била ноћ отпратио сам супругу и сина у собу, те су ме сестре љубазно замолиле да се вратим ујутро. Не сјећам се како сам дошао до аутомобила, али знам да никако нисам могао кренути. Толико су ми се тресле ноге да сам сједио још двадесетак минута у ауту чекајући да се слегну емоције и узбуђење.

Кад сам напокон стигао у стан на двадесет и петом кату, ја који иначе не пијем, узео сам боцу Џека седмице и изашао на балкон с којег се види родилиште, те наздравио за синово здравље.

Била је то посљедња ноћ у којој сам спавао више од три сата у комаду, али о томе више неки други пут - написао је Александар, преноси Blic Žena.