Више од трећине студената и скоро половина наставника универзитета чије је сједиште у Косовској Митровици биће сматрани странцима ако Приштина 15. марта почне да примјењује Закон о странцима, упозорава доцент Душко Челић са Правног факултета Универзитета у Приштини са сједиштем у Косовској Митровици.

Шта доноси нови закон?

Срби на Косову и Метохији 15. март називају даном "Д” због доношења Закона о странцима. Закон би могао да отвори питање боравка, рада и опстанка хиљада људи који функционишу у систему институција Србије.

Сви који немају документе Приштине биће сматрани странцима.

- У закону нема ништа посебно, али су последице његове примене дискриминаторне по све Србе - истиче професор Бојан Бојанић са Правног факултета Универзитета у Приштини са сједиштем у Косовској Митровици.

Из Брисела стижу апели да се избјегну тензије, али не и јасне најаве одгађања.

Челић упозорава да је тај универзитет најосјетљивији, јер је више од трећине студената из централне Србије и са сјевера Црне Горе, а готово половина сарадника и наставника су такође из централне Србије.

Чињеница је, додаје, да сви они немају документе Приштине и да ће се према том закону сматрати странцима.

- Њима неће бити омогућено да бораве дуже од три дана. Да би боравили дуже од три дана, морају да наведу разлог. Ако је разлог студирање или рад у нашој институцији, на нашем факултету, онда та институција мора бити акредитована у Приштини, препозната у квазиправном систему Приштине, што, као што знамо, није случај - наводи Челић.

Примјери наставника и студента

Челић објашњава како би то изгледало у конкретном случају наставника или студента који уђу на КиМ и морају да бораве дуже од три дана, јер, на примјер, предају у Косовској Митровици на неком од факултета или слушају наставу у другом семестру.

- Ви ћете бити обавезни да се пријавите некој локалној полицији у Косовској Митровици, полицијској станици, да наведете разлог ако желите да боравите дуже од три дана. Морате навести разлог, а тај разлог мора бити по процени полиције Приштине оправдан. А један од оправданих, то је рад, односно студирање у институцији акредитованој у Приштини. Ако та институција није акредитована, ви ћете добити одбијеницу и бићете протерани. Бићете подвргнути некој прекршајној, могуће и кривичној санкцији – каже Челић.

Проблем за хиљаде људи

Шеф посланичке групе Српске листе Игор Симић рекао је да је Закон о странцима један административни начин да се етнички очисти простор Косова и Метохије од Срба.

- Желим да будем директан. Ми смо радили анализу у Српској листи. Близу 7.000 људи који живе на простору Косова и Метохије, од којих је највећи број оних који су овде чак и рођени, неће бити у могућности да наставе свој живот у својој кући, на очевини и дедовини, јер ће применом овог закона бити онемогућени у томе - упозорава Симић.

Бојанић истиче да у законским нормама нема ништа посебно што одскаче од других закона о странцима, али да је проблематично што су посљедице примјене тог закона дискриминаторне по све припаднике српске заједнице на Косову и Метохији.

Случај повратника без докумената

Бојанић указује и на примјере да људи живе на Косову и Метохији, а не могу да дођу до личне карте Приштине.

- Имамо примере повратника, на пример у Гораждевцу, Осојанима и осталим местима, да пет чланова породице има документацију, а један, који је рођен у Краљеву, на пример, или Нишу, нема право и не може да добије косовски документ, косовску личну карту, а живи у једном таквом окружењу, у енклави - објашњава професор.

Погођен и здравствени систем

Политиколог Огњен Гогић истакао је да је погођен здравствени сектор, наводећи примјер љекара специјалисте који треба да дође у заказану интервенцију у Грачаници или Косовској Митровици.

- И онда му на административним прелазима кажу - не можеш да уђеш зато што си прекорачио време које можеш да будеш на Косову без пријаве боравка - указује Гогић.

Челић подсјећа да је Приштина Закон о странцима донијела још 2013. године, а да је из неког разлога одлучила да га примијени сада.

Бојанић сматра да је примјена закона синхронизована са најавом интеграције српских институција и да су на мети образовање и здравство који функционишу у систему Републике Србије.

- Није могуће интегрисати се у једну средину која вас не жели и која вас дискриминише - сматра Челић.

Гогић не види да постоје назнаке да може да се одгоди примјена Закона о странцима, али да то ионако не би ријешило проблем, већ би то била само куповина времена.

Додаје да је могуће подзаконским актима прилагодити закон тако да се, на примјер, омогући признавање исправа које издају српске образовне и здравствене установе.