Живимо у времену вируса корона. И не знамо колико дуго ће трајати посљедице. И хоће ли се вирус поново вратити међу нас. Живот са вирусом корона био је под паролом „Остани код куће“ вратио нас је кући. Да бисмо живјели – било је неопходно држати дистанцу. Само је кућа била и остала мимо дистанце. Као да је поука „остани код куће“ призивала ону народну – најбоље је кад си свој на своме! И тога сада треба да будеш свјестан.

Пред тобом је избор – на који факултет да се упишеш. И шта да упишеш. Јеси ли размишљао/ла да упишеш оно по чему знаш да јеси. Оно по чему се један народ препознаје, што је његово главно национално обиљежје. А то је српски језик. Српски језик је твој основни идентитетски знак. Преко њега знамо да припадамо српском народу, њиме преносимо истину о свом народу. Сва култура коју имамо на њему је исписана. Готово све чиме се поносимо везано је за српски језик, и на њему написану српску књижевност.

Зато си, кад студираш српски језик, још једном, иако на други начин, везан за своју кућу. Остани код куће и у својој кући – то значи упиши српски језик на факултету који ти је код куће – на Филозофском факултету у Палама. Твоја диплома са овог факултета једнако је вриједна као да си је добио на факултету у Београду. Зато „остани код куће“ и студирај српски језик и књижевност код куће – на Филозофском факултету у Палама.

Проф. др Милош Ковачевић