Некадашњи министар пољопривреде Републике Српске, ни у позним годинама не одустаје од сумњивих пословних аранжмана, којима је годинама уназад из ентитетског буџета за себе извукао стотине хиљаде марака.

Стево Мирјанић је био министар пољопривреде у двије Владе РС, на чијем челу је била Жељка Цвијановић. Првој, изабраној марта 2013. године, а потом још четири године наредној Влади изабраној 18. децембра 2014. године. Већ тада је Мирјанић, због својих година (рођен 1945. године) добио надимак Метузалем.

Вријеме његовог министарског мандата обиљежиле су бројне афере, посебно оне које се односе на додјелу подстицаја пољопривредницима, при чему нису сви били равноправни, него су најбоље пролазили они са којима је Мирјанић имао блиске везе и договорене талове.

Упоредо је као министар пољопривреде, био и шеф Института за економику пољопривреде на Пољопривредном факултету у Бањалуци, гдје је такође имао одређена примања. Након што је отишао са позиције шефа Института, за свог насљедника инсталисао је Жељка Вашка, који је, према изворима Журнала тек марионета у Мирјанићевим рукама, који вуче све конце.

У Службеном гласнику број. 102, објављеном у децембру прошле године, уведена је измјена члана 63. претходног Правилника о подстицајима, односно о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села. Уведена је одредба да ће израду Стратешких докумената радити Пољопривредни факултет у Бањалуци, што значи Институт за економику пољопривреде.

Поента је да је на тај начин и правним путем дато покриће за то што је све стратешке документе у прошлој години радио Институт. Иста ситуација биће и ове године, па је сасвим сигурно да ће једино Институт за економику пољопривреде инкасирати новац по том основу.

Додуше, у члану 69. Правилника о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села не пише да ће ће стратешке документе радити Институт, али извори Журнала наводе да је „година дуга и доћи ће до бројних измјена Правилника о подстицајима“. Такав став заснивају на чињеници да Институт за економику пољопривреде тренутно ради на Анализи додијељених подстицајних средстава за развој сеоских подручја за период 2014.-2018. година. Посао је вриједан 100.000 конвертибилних марака.

Прошле године, исти Институт је донио Програм развоја задругарства до 2025. године, такође вриједан 100.000 марака. И претходни Програм развоја задругарства за период 2012.-2017. година радио је Институт. У међувремену, Мирјанић је 2013. године постао министар и никада није урађена ниједна анализа реализације програма развоја задругарства. Зато је за нови Програм уредно уплаћено 100.000 КМ.

Анализа додијељених подстицајних средстава за развој сеоских подручја за период 2014.-2018. година увод је у израду Стратрешког плана развоја пољопривреде и села за период 2021.-2026. година, који ће бити урађен ове године, а то ће сигурно коштати барем 200.000 марака. Нема сумње да ће и тај посао, захваљујући Мирјанићу и његовим играчима и монополу који има, поново бити додијељен Институту за економику пољопривреде Пољопривредног факултета у Бањалуци.

Мирјанић тако не престаје да користи буџетски новац, а према изворима Журнала, годишње узима мининално 100.000 марака. Мирјанић, према истим изворима, посједује и приватну фирму, путем које извлачи новац. Шема је веома једноставна – Агенција за Аграрна плаћања даје новац Институту, а Институт новац пребацује на рачун његове приватне фирме.

Аутор: Љиљана Ковачевић