Промјена националности на политичкој сцени у БиХ, посебно у изборним годинама, постаје све учесталија, за шта су најбољи доказ они који су преко ноћи и по потреби постали Хрвати, Срби, Бошњаци те остали, али тренутна клима не улива наду да ће та пракса бити прекинута.
Домаћа правила дозвољавају кандидатима да се током једног изборног циклуса могу изјаснити као припадници једног, а већ у идућем као другог народа, што оставља простор за злоупотребе. Ова тема би данас требало да буде отворена у Парламенту БиХ, на сједници Представничког дома, гдје је на дневном реду приједлог закона о упису припадности конститутивном народу, националној мањини и осталима у БиХ, на захтјев шефа Клуба ХДЗ-а БиХ Николе Ловриновића.
ХДЗ, наиме, предлаже уписивање националности у личну карту с циљем спречавања и промјене националности од изборног циклуса до наредног. У приједлогу стоји да сваки пунољетни грађанин, а за малољетне особе то би радили родитељи, у матичном уреду наведе да ли се изјашњава као Србин, Хрват, Бошњак, припадник националне мањине или осталих. Приједлогом је наговијештено да би ти подаци долазили под лупу приликом попуњавања упражњених мјеста у институцијама БиХ те у изборном циклусу.
- Након првог уписа података, нова изјава о промјени тог податка може се извршити након десет година - пише у приједлогу који, ако буде усвојен у том облику, мора добити подршку и у Дому народа.
У БиХ су протеклих година забиљежени бројни приједлози промјене и то у оба ентитета. Тако су посланици БОСС-а у Скупштини Кантона Сарајево Харис Плехо и Расим Смајић, првобитно из реда осталих, постали Срби да би код формирања Дома народа Парламента ФБиХ били изабрани у његов састав. У жижу интересовања јавности је доспио и Горан Опсеница, рођен као Србин, изјаснио се као Хрват, а није заборављен ни случај Нине Букејловић из Добоја која се на локалним изборима 2016. изјаснила као Српкиња, а уочи општих двије године касније као Бошњакиња. У јавност је испливао и примјер из Бихаћа, гдје је одборник Зулфикар Хандукић од Бошњака постао Хрват, а један од посљедњих случајева је и Елвис Живковић из Посавског кантона који се раније изјашњавао као Хрват, а додијељен му је мандат у Дому народа Парламента ФБиХ као Србину.
Предсједник Уједињене Српске и шеф Српског клуба у Представничком дому Парламента БиХ Ненад Стевандић подсјећа да рубрика националност постоји и у матичном листу те увјерењу о држављанству, због чега не види ниједан разлог да не буде и у личној карти. Ипак, мисли да приједлог ХДЗ-а БиХ неће проћи.
- Вјерујем да ће покушати да обарају овај закон они који упорно заговарају грађански концепт, а заборављају да постоје конститутивни народи као и остали - рекао је Стевандић.
Делегат српског народа у федералном Дому народа Горан Броћета лично сматра да би, под условом да приједлог буде усвојен, то помогло да се стане у крај злоупотребама идентитета. Тиме ремете и успостављање демократске воље народа након избора што, како је рекао, има несагледиве посљедице по све три народа у БиХ, а посебно српски и хрватски.
- Срба у ФБиХ је све мање и мање, а уколико неко сваке ноћи мијења своју националну припадност, не можемо ни тврдити колико једних, других као и трећих живи у БиХ. Имамо лажну слику о свему што се дешава у БиХ, а тако и о присуству три народа - закључио је за “Глас” Броћета.
Упозорења
Слична упозорења већ су стизала и из Савјета националних мањина у БиХ. Чак су и Интерресорној радној групи за измјене Изборног закона БиХ упутили одређени документ указујући да има кандидата који мијењају свој национални идентитет.
