На Сокоцу је промовисан етно-музиколошки документарни филм "Славски обичаји на Романији", а циљ је да се овај јединствен обичај нађе на листи Унеска нематеријалне културне баштине.
Аутор и продуцент филма Славиша Гуја рекао је Срни да је српски народ јединствен у свијету по чувању обичаја крсне славе и управо га та аутохтона посебност одваја и истовремено оригиналношћу спаја са Европом.
Он је навео да има веома мало снимака и литературе о обичајима људи на простору Романије и да је након дугогодишњег бављења изворном музиком овог краја одлучио да аутохтоне обичаје спаси од заборава.
- Имао сам срећу да окупим младу стручну екипу, да окупим људе који и данас живе те обичаје и да направимо причу, односно четири различите приче из различитих филмова и да све то завршимо са овом - `Славски обичаји на Романији` - нагласио је Гуја након синоћње промоције.
Он је напоменуо да га не радује појава да млађе генерације од славе праве естраду са музиком.
Доцент на Одјељењу за етнологију и антропологију при Филозофском факултету у Београду Богдан Дражета рекао је да је на пројекту израде филма учествовао као стручни консултант и да је као Србин из Србије био фасциниран очуваношћу славског обичаја на Романији.
Према његовим ријечима, идеја је била реконструкција тих славских обичаја, цијелог ритуала почевши од кађења иконе, украшавања и припреме славског колача, његовог освештања, па све до здравица које су неизоставне на овом подручју и које и данас постоје као дио јединствене културне баштине.
Дражета је рекао да се код Центра за нематеријално културно-насљеђе при Етнографском музеју у Београду заложио да и славски обичаји Срба из БиХ, Републике Српске, посебно са подручја Романије, буду уврштени на листу славских елемената нематеријалне културе који су отишли за Унеско.
Коаутор и музички уредник у филму Зорана Гуја рекла је да су уз консултацију различитих историјских извора-литературе и разговора са људима и казивачима направили сценарио у којем су приказали аутентичне одјевне предмете и намјенски направљен простор гдје су приказали чин славског обреда.
Она се као магистар етномузикологије у овом пројекту бавила и вокалном традицијом приказујући пјесме у оквиру славског обреда и обичаја, од оних које почињу са припремом до традиционалних које се пјевају уз чин ломљења славског колача, те здравицама и умијећем наздравичара.
- Свјесни смо чињенице да је традиција жива материја која се мијења и модификује, али се образац понавља без обзира у којем времену живимо - истакла је Зорана Гуја.
Директор Народне библиотеке Соколац Божица Јанковић изразила је задовољство што је промоцији овог етно-музиколошког филма синоћ присуствовао велики број посјетилаца, те за 14. децембар најавила и промоцију књиге "Кости", аутора Ненада Миликића.
