Служењем Свете литургије и ломљењем славског хљеба данас је средњовјековни Манастир Свете Тројице у Сасама код Сребренице прославио ктиторску славу овог храма Светог цара Уроша Српског.

Литургији су, уз велики број вјерника, присуствовали и ходочасници који су јутрос кренули пјешице из Сребренице и Братунца до овог 15 километара удаљеног средњовјековног манастира саграђеног 1242. године.

Након Свете литургије и причешћивања вјерника, обављено је ломљење славског колача уз славски обред, а припремљеној трпези љубави присуствовао је велики број вјерника.

Као и претходних година и јутрос су двије групе, већином младих, са по неколико десетина ходочасника из Сребренице и Братунца кренуле на крсни ход или традиционално поклоничко пјешачење на ктиторску славу манастира Свете Тројице у Сасама.

Био је нешто мањи број учесника него ранијих година јер је радни дан.

Након кратке молитве, једна група ходочасника са српском заставом, кренула је предвођена протојерејем Александром Млађеновићем и члановима Српског културно-просвјетног друштва "Свети деспот Стефан Лазаревић" испред сребреничког Храма Светог Архангела Михаила, на поклоничко пјешачење преко Залазја, до манастира у Сасама.

Ходочасници су застали, одали почаст и прислужили свијеће за покој душа на српском гробљу у селу Залазје, код спомен-костурнице убијеним Србима из овог краја у Другом свјетском рату и споменика погинулим српским борцима 12. јула 1992. године у том селу.

Из порте братуначке Цркве Успења Пресвете Богородице кренула је друга колона ходочасника и прошла кроз села Побрђе, Вољевица, Бјеловац и Биљача.

У Биљачи су прислужили свијеће и одали почаст групи српских бораца који су погинули на том мјесту наишавши на муслимански засједу у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Код Рудника олова и цинка у Сасама састале су се ове двије колоне ходочасника и заједно су препјешачили преостала два километра до манастира.

Организатори поклоничког пјешачења до манастира у Сасама су Српска православна општина Сребреница и Светосавска омладинска заједница Братунац.

Манастир Сасе саграђен је 23 након добијања аутокефалности Српске православне цркве 1219.године и десет година након успостављања Митрополије у Сребреници 1232.године, а задужбина је краља Уроша Првог Немањића, посљедњег светитеља из династије Немањића, чије су мошти и крст дуго времена чувани у овом храму.

Као и највећи број српских манастира, и он је кроз историју више пута скрнављен, пустошен и обнављан. Тако је било и у посљедњем рату.

Стари средњовјековни манастир у Сасама био је метох /имање/ манастира Хиландар и увијек је био духовно средиште српског народа овог краја, па чак и у оном периоду када је био порушен, што се дешавало више пута у бројним бунама и ратовима на овим просторима.

Током 1989. године обновљена је манастирска црква, која је задржала аутентични изглед и манастир у Сасама прославио је јединствен јубилеј- 750 година постојања. Након посљедњег рата поново је обновљен.

Уређен је простор око храма и уз благослов тадашњег епископа зворничко-тузланског Василија изграђени су манастирски конаци.

Манастир представља импозантан комплекс у јединственом природном амбијенту, гдје радо долазе вјерници из разних крајева Српске, Србије и иностранства, а посебно из православних земаља. Освештан је 18. септембра 2010. године.