Институту за јавно здравство Републике Српске прошле године је пријављено 110 обољелих од туберкулозе, рекла је Срни епидемиолог у овој установи Јелена Ђаковић Девић.

Девићева је поводом 24. марта - Свјетског дана борбе против туберкулозе рекла да, иако је ова болст изљечива, она и даље други водећи инфективни убица у свијету након ковида-19.

Она је навела да се за лијечење туберкулозе користи комбинација антибиотика /туберкулостатика/, истичући да је ово изљечива болест под условом да се лијечи довољно дуго, уз одговарајућу комбинацију лијекова и редовно јављање на контролу.

Према њеним ријечима, мјере за смањење броја обољелих су рано откривање и лијечење, активно тражење обољелих и обрада њихових контаката, примјена адекватне дијагностике и третмана у лијечењу, активности против сиромаштва и лоших животних услова, те здравствено просвјећивање.

- Ово је болест од које може да оболи било која особа и зато је потребно да сви учествују у борби за њено искорјењивање, укључујући обољеле од туберкулозе, заједницу у којој живе, цивилно друштво, здравствене раднике, представнике власти, приватног сектора и међународне партнере - наводи Девићева.

Она наглашава да се контрола туберкулозе у Републици Српској обавља кроз активности Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске, Фонда здравственог осигурања Српске и здравствених установа.

Девићева је навела да је ријеч о заразној бактеријској болести узрокованој бацилом туберкулозе који најчешће захвата плућа.

Према њеним ријечима, болест се преноси путем капљица из грла и плућа особе која има активно обољење респираторних органа узроковано овим бацилом.

- Само мали проценат заражених се разболи од туберкулозе, а ризик за оболијевање је много већи код особа старије животне доби и оних са ослабљеним имунитетом - навела је Девићева.

Она је додала да су симптоми туберкулозе плућа кашаљ /рјеђе са испљувком или крвљу/, бол у грудима, слабост, губитак тјелесне тежине, повишена температура и ноћно знојење.

Девићева је напоменула да од туберкулозе најчешће оболијевају особе у директном контакту са обољелим, лица која живе у колективним смјештајима са лошим хигијенским условима, социјално угрожене категорије становника, дјеца и старије особе.

- Ризик оболијевања од туберкулозе повећавају одређени фактори као што су зависност од алкохола или дроге, пушење, шећерна болест, малигне болести, хронична бубрежна болест, дуготрајна имуносупресивна терапија, трансплантација органа или постојање инфекције ХИВ-ом - рекла је Девићева.

Свјетски дан борбе против туберкулозе обиљежава се 24. марта с циљем подизања свијести јавности о здравственим, друштвеним и економским посљедицама ове болести.

На овај датум 1882. године Роберт Кох је објавио да је открио бактерију која узрокује туберкулозу, што је омогућило дијагностиковање и адекватно лијечење ове болести.

Тема овогодишњег Свјетског дана против туберкулозе је: "Да! Ми можемо окончати туберкулозу: посветите се, инвестирајте, остварите“.

Према подацима Свјетске здравстене организације, у 2023. години од туберкулозе је умрло 1,3 милиона људи, а 10,8 милиона их је обољело од ове болести.