Прошло је 30 година од свирепих злочина над сарајевским Србима које су припадници такозване Армије БиХ убијали, а затим бацали у јаму на Казанима на обронцима Требевића изнад Сарајева.

Званично је из неприступачне јаме извучено 29 лешева, а сумња се да је број жртава већи јер су убијени цивили посипани кречом и постоји неколико слојева који никада нису ископани.

Сумња се да је у јаме на Требевићу од 1992. до 1995. године бачено више од стотину тијела убијених Срба из Сарајева.

Србе су убијали припадници 10. брдске бригаде такозване Армије БиХ, којом је командовао предратни сарајевски криминалац Мушан Топаловић звани Цацо.

Припадници такозване Армије БиХ су од 1991. до 1993. године, приликом рација, хватали Србе на сарајевским улицама и у становима и одводили их на копање ровова на Требевић, гдје се налази јама Казани.

За злочине на Казанима на казне од 10 мјесеци до шест година затвора до сада је осуђено 14 војника такозване Армије БиХ и то за убиства или помагање у убиствима, али не и за ратне злочине.

На по шест година затвора осуђени су Есад Туцаковић, Зијо Кубат, Рефик Чолак и Мевлудин Селак, а због непријављивања кривичног дјела и починилаца на по 10 мјесеци осуђени су Сенад Хасић, Сабахудин Жига, Самир Сеферовић, Омер Тенџо, Есад Раонић, Самир Љубовић, Сенад Харачић и Армин Хоџић.

Кантонални суд у Сарајеву осудио је Асифа Алибашића на четири године и три мјесеца затвора, док је Суад Омановић прво осуђен на три године, па му је казна смањена на годину дана, да би у другостепеном поступку био осуђен на 10 година затвора.

Сеад Кадић је 2006. године ослобођен због недостатка доказа.

У априлу ове године Апелационо вијеће Врховног суда ФБиХ потврдило је пресуду Кантоналног суда у Сарајеву, којом је Самир Бејтић ослобођен оптужби за ратни злочин над Србима на Казанима, што је наишло на осуду јавности у Републици Српској.

Поред јаме на Казанима, Градско вијеће Сарајева 15. новембра 2021. године открило је спомен-обележје посвећено убијеним сарајевским Србима током 1992. и 1993. године, којем није присуствовао нико од породица жртава.

Текст исписан на споменику на Казанима изазвао је бројне расправе, јер се на плочи не наводе починиоци злочина, нити националност жртава, већ само њихова имена.

На споменику су на латиници уклесана имена Марка и Невенке Бошковић, Драгомира Ћеранића, Милеве Драшковић, Ранка Франкић-Бркљача, Душка Јовановића, Марине и Радослава Комљенац, Ане и Васиља Лаврив, Новке Лемез, Ергина Николића, Бранислава Радосављевића, Предрага Шалипура, Ага Штете, Зорана Вучуревића и Стојана Жуже.

У ноћи између 28. и 29. септембра ове године оскрнављен је споменик убијеним грађанима Сарајева на Казанима.

На споменику је црвеним спрејом исписано “Живи Цацо у нама”.

Према подацима Савеза логораша Републике Српске, у Сарајеву је током рата било 126 логора за Србе, те да је, према попису из 1991. године, у том граду прије рата живјело више од 156.000 Срба, а сада их нема ни 6.000.