Најпознатији серијски убица са простора некадашње Југославије је жена која је почетком 20. вијека у јужном Банату постала позната због тога што је посједовала тајне рецептуре за брзу и сигурну смрт.
Анујка ди Пиштоња (1837 - датум смрти није познат) била је највећа банатска врачара тровачица. Њу је из потпуног заборава отргао проф. др Шимон А. Ђармати, који је 2007. објавио књигу "Баба Анујка - врачара из Владимировца".
Баба Анујка је поријеклом Румунка, а живјела је у Владимировцу, селу између Вршца и Београда, као кћерка богатог паора. Владимировац је почетком 20. вијека носио назив Петрово село. Анујка је, по жељи свог оца, била врло образована жена за то вријеме.
Прича о Баба Анујки почиње с једном биљком у народу познатом као ђавоља трава.
Ова биљка се, не без разлога, назива демонском биљком. Њоме су мазали врхове стријела у бојевима, а позната је и под именом Татула.
О томе колико је баба Анујка била вјешта тровачица говори и чињеница да је о њој написана и књига у којој је описана као једна од најпознатијих тровачица на свијету.
Говорила је да је као мала била тешко болесна, западала је у чудна стања због којих су многи долазили да је посматрају.
Често су јој говорили да ће кад порасте бити врачара.
Наравно, то се и обистинило.
Касније су је сви знали као врачару. Њени сарадници би ишли по банатским селима и тражили мјеста гдје влада неслога и болест и препоручивали бабу чија ђавоља вода може ријешити све проблеме.
Због те воде, по признању многих, људи су умирали у највећим мукама.
У књизи посвећеној јединој жени серијском убици са југословенских простора, Шимона А. Ђарматија пише:
"Тражила је од својих клијената да јој донесу једну црну и једну бијелу кокошку, торбу пепела, трица, босиљка и тамјана. У мистериозној тишини своје мрачне собице и у диму тамјана, она је разбацивала око себе пепео и трице, шапутала неке тајанствене ријечи. На крају је спремила једну боцу напуњену чистом водом. Најзад би узимала једно звонце и три пута би зазвонила. То је било 'споразумевање са ђаволом'."
Она је наводно рјешавала бројне брачне, имовинске проблеме, уз силу нечастивог, а имала је много сарадника, и то најчешће међу рођацима жртава.
Баба Анунка је могла тачно да педвиди дан када ће умријети онај коме је њена вода намијењена.
О њеној вјештини тровања говори и то да је мјеру отрова дозирала увијек тачно према тјелесној тежини онога коме је отров намијењен. Каже се да када би неко дошао по рјешење код ње, прво што би питала било је: колико је тежак тај проблем (мислећи на особу).
Своју ђавољу водицу наплаћивала је од двије до пет хиљада динара, а мистериозне смрти остајале су мистерија јер су рођаци, који су сами наручивали смрти својих ближњи, углавном одбијали истраге и обдукције.
Анујка је ухапшена 1928. године, а све је покренуто смрћу једног имућног удовца.
Суђење баба Анујке изазвало је много пажње и интересовања.
Избјегавала је да одговара на незгодна питања, показивала је виспреност, вадила се на тешко дјетињство.
За саучесништво у убиствима осуђена је на 13 година. Из затвора су је ослободили њемачки војници. Вратила се у своје село, гдје је и умрла у 104. години.
Али и након њеног нестанка, свака сумњива смрт везала се за њу, и њену мјешавину татуле, живе и арсеника, којом је усмртила десетине, пише opanak.rs.
