Институт за јавно здравство Републике Српске располаже довољном количином серума који се користи против змијског отрова /антивипернум/ и доставља га здравственим установама према њиховим захтјевима и потребама, речено је Срни у Институту.

У Институту су навели да редовно набављају вакцине и серуме, према плану и потребама, како Института, тако и домова здравља.

Касно прољеће и наступајући љетни период вријеме је интензивног боравка у природи - обављање пољопривредних радова, излети, планинарења и слично, што условљава повећану изложеност змијским уједима.

Према ријечима стручњака, на овом подручју живи неколико врста змија, од којих су три отровнице и то шарка или риђовка, балкански шарган и поскок.

На Катедри за зоологију, еволуцију и генетику Природно-математичког факултета /ПМФ/ у Бањалуци кажу да змије нападају човјека из страха и само уколико се нагазе или испровоцирају у самоодбрани.

Змије су веома опасне и у сезони парења или док његују младунце, али и тада, ако нема наглих покрета, неће напасти. Уколико се змија нагази она ће се инстиктивно окренути и ујести за ногу.

- Отровне змије се у брзини тешко разликују од неотровних, али основно је то да отровнице имају изражену троугласту главу /код неотровних је она више јајолика/ и доста сужен врат, док код неотровних то није случај - наводе из ПМФ-а.

Отровне змије имају један до два шупља зуба везана сакесицом пуном отрова. Тај отров лучи жлијезда повезана са кесицом. Чим змија зарије своје зубе у месо жртве, из кесице се излучи извјесна количина отрова у рану.

Из Катедре за зоологију наводе да у змијском отрову постоје двије врсте отрова - један дјелује разорно на нервни систем, а други делује на крв и крварење.

Према наводима љекара, на мјесту змијског уједа виде се двије мале убодне ранице које не крваре, иако је могуће да постоји и једна раница или само огреботина. Убрзо на том мјесту настане црвени прстен који постаје плавичаст, односно рана помодри и појави се оток. Нешто касније, на том дијелу тијела јавља се обамрлост и оток лимфних чворова.

Приликом уједа, преко зуба змија испушта отров који улази у крв, који се разноси по цијелом тијелу, након чега се јавља слабост, дрхтавица, вртоглавица, бљедило, убрзаван пулс и отежано дисање.

Љекари упозоравају да након тога може доћи до престанка згрушавања крви, затим појаве повраћања, дијареје и губитка свијести, а касније се јављају грчеви и потпуна неосетљивост /кома/.

Појава неуролошких испада /делиријум, сметеност, грчеви/ су знаци крварења у мозгу које је најчешћи непосредни узрок смрти. Уколико се не реагује благовремено, наступа парализа центра за дисање, а мало затим и престанка рада срца, кажу љекари.

За развој симптома врло је важно мјесто уједа, а најопаснији уједи су на глави или врату, или ако је змија убризгала отров директно у крвни суд.

Након транспорта до здравствене установе, на основу процјене тежине клиничке слике, даје се серум против змијског отрова /антивиперинум/ интрамускуларно или интравенски, према протоколу.

Серум антивиперинум дјелотворан је против полуотровних и отровних змија које се јављају у Европи.

Превенција змијског уједа, препоруке

У Институту за јавно здравство Републике Српске истичу да неке змијске уједе, попут оних када особа случајно стане на змију, готово је немогуће спријечити.

- Међутим, постоје мјере предострожности којих се треба придржавати и које могу знатно умањити могућност уједа змија, а то је да змију не треба дирати. Врло често угриз змије се деси при покушају да се змија убије. Змије најчешће побјегну, а само изузетно нападају - указују у Инсттуту.

Препорука је и избјегавати кретање кроз високу траву, шибље и коров без прикладне одјеће и обуће /чизме/, боравити на покошеним дијеловима, а кретати по покошеним стазама и постојећим путићима.

У Институту наводе да руке не треба стављати на мјеста која нису прегледна, завлачити се у грмове, подизати камење, брати шумске плодове и слично. Посебан опрез, како наводе у Институту, потребан је при пењању по стијенама.