Први авиони са аеродрома у Херцеговини, чија би изградња могла да почне до краја наредне године, полетјеће највјероватније 2022. године, рекла је министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије Зорана Михајловић.
Михајловићева је навела да би, с обзиром на сложене процедуре планирања и период неопходан за израду техничке документације и исходовање дозвола за градњу, са радовима на главном аеродрому Требиње најраније могло да се почне у другој половини, односно до краја 2021. године, те додала да, у зависности од одабране локације и изабраног модела, трајање градње аеродрома може бити различито.
Она је нагласила да ће се покушати обезбиједити услови да први авиони полете са аеродрома у Требињу већ 2022. године, истичући да ће за развој пуног, предложеног капацитета, бити потребно до четири године.
Михајловићева је истакла да је, одмах по договору предсједника Србије Александра Вучића и српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика, Србија предложила надлежнима из Републике Српске три могуће локације за аеродроме, и то у близини Требиња двије и једне крај Гацка.
- Након анализе локација, на министарском нивоу ћемо се опредијелити за коначну. Након тога, Српска ће израдити планску документацију и биће направљен споразум о одређивању-оснивању будућег аеродромског оператера, финансирању техничке документације и извођења радова - рекла је Михајловићева за "Глас Српске".
Она је истакла да би, осим везе са Бањалуком, Сарајевом, Мостаром, Тузлом и аеродромима у Србији и осталим земљама из окружења, овај аеродром грађанима и привреди у Српској омогућио повезаност са цијелим свијетом.
- У саобраћајном смислу био би алтернатива аеродромима у поменутим градовима, Аеродрому Дубровник и Тиват - рекла је Михајловићева, додајући да се аеродром Требиње планира у квалитету вишем од свих у окружењу.
Говорећи о пројекту брзог пута Сарајево-Београд, Михајловићева је навела да је изградња овог ауто-пута започета у 2019. години на дионици Сремска Рача-Кузмин, чија је дужина око 18 километара, а вриједност радова око 220 милиона евра, укључујући изградњу новог моста преко Саве.
- Градилишта у Србији нису стала за све време епидемије, као ни током ванредног стања. То се односи и на овај пројекат. Ове седмице, на градилишту ове дионице, где је главни извођач турска компанија `Ташјапи`, на локацији новог моста преко Саве, присутно је око 140 радника и око 100 јединица механизације. За другу дионицу, Пожега-Ужице-Котроман /граница са БиХ/, започета је израда пројектно-техничке документације. Дужина ове дионице биће око 60 километара - појаснила је Михајловићева.
Она је навела да се вриједност ауто-пута Београд-Сарајево на територији Србије процјењује на 1,05 милијарди евра, а рачунајући и дионице у БиХ, укупна вриједност износи двије милијарде евра, што овај пројекат чини једним од највреднијих у региону.
Када је ријеч о изградњи дионице од Бијељине до Раче, за шта ће, према најави предсједника Србије Александра Вучића, Србија издвојити 100 милиона, од потребних 140 милиона евра, Михајловићева је истакла да је важно да се Србија и Република Српска, односно Србија и БиХ, што боље инфраструктурно повежу ради бржег развоја региона.
- Томе ће допринети изградња ауто-пута Брчко-Бијељина-Рача, у чијем финансирању ће учествовати и Србија, која већ гради дионицу ауто-пута Сремска Рача-Кузмин, који би требао даље да се повеже са дионицама чија је градња планирана на територији БиХ, гдје је Бијељина прва важнија тачка са којом ће овај ауто-пут бити повезан. Очекујемо разговоре о конкретним корацима у вези са реализацијом изградње ауто-пута на дионици од Бијељине до Раче - навела је Михајловићева.
Она очекује и да ове године коначно буде пуштен у саобраћај нови мост преко Дрине, између Љубовије и Братунца, нагласивши да је за то потребно да буде завршена изградња заједничког граничног прелаза на територији БиХ.
Михајловићева је додала да је, осим тога, у плану реконструкција 11 мостова између Србије и БиХ.