Свједок Драшко Ђурић је испричао да је колона војника и цивила запослених у ЈНА нападнута 3. маја 1992. године, а да су они који су одведени у салу ФИС-а претучени и да је вршена тортура над резервистима и официрима.

Ђурић је подсјетио да је био на одслужењу војног рока и да је око 25. априла 1992. године из Лукавице, гдје је био на обуци као млади војник за везисту, послат у Команду Друге војне области на Бистрику у Сарајеву да пакује канцеларијски материјал за селидбу.

- Осјетиле су се тензије. Дању нисмо излазили, ноћу је била пуцњава - присјетио се Ђурић.

Он је рекао су 2. маја отишли у сусједну зграду библиотеке када је нападнуто возило које им је довозило храну.

Ђурић је навео да је војник који им је довозио храну и возио "тамић" рањен и да је преминуо, као да је још један војник подлегао усљед рањавања.

Он је напоменуо да су у Команди, због напада, били распоређени код прозора и да је напад трајао до вечерњих часова.

- Сутрадан, 3. маја, чуо сам да се преговара о повлачењу. У Команду је дошао Алија Изетбеговић са групом цивила и са њим је била једна жена за коју сам чуо да му је кћерка. Дошла су и возила Унпрофора - рекао је Ђурић.

Он је истакао да им је гарантовано да ће њихов излазак бити безбједан и да су понијели лично наоружање.

- Наређено нам је било да не пуцамо. Кренули смо око пола осам, али је убрзо почела пуцњава. Видјели смо да је колона пресјечена, да се навлаче контејнери на точкиће. Ми смо полијегали по камиону - навео је Ђурић.

Он је додао да је један војник био рањен и да је изгледало као да је рана нанесена ловачким оружјем.

- Лица која су нам пришла била су у цивилној и војној одјећи и имали су ознаке љиљана. Ми нисмо узвраћали на ватру, али када смо изашли из камиона били смо разоружани. Речено нам је да легнемо на земљу. Неко од тих који су нам наредили да изађемо из камиона ми је газио по леђима и смијао се - свједочио је Ђурић.

Он је испричао да је у возилу иза њих био један потпуковник са женом у бијелом мантилу.

- Чуо сам како говори: жЈа нећу да изађем, ја вам ништа нисам кривж. Један од оних који су нам пришли прислонио је пушку на груди потпуковника и пуцао - рекао је Ђурић.

Он је навео да су заробљени војници одведени у, како им је речено, главни МУП гдје су им узели податке и да су се ту према њима коректно понашали.

- Одатле смо пребачени у салу ФИС-а гдје је вршена тортура над резервистима и официрима које су тукли, а у сали над младом војском били су коректни. Када сам отишао у тоалет нека млађа лица су ме претукла по глави и тијелу - рекао је Ђурић.

Он је навео да су Ђурађа Мајкића одвели и да су га након сат времена вратили премлаћеног и са видним повредама.

Ђурић је додао да су након другог дана пребачени у касарну у Лукавицу.

На питање Ганићевог браниоца Лејле Човић колико је било камиона и војника, Ђурић је рекао да је у колони било петнаестак камиона и више од 100 војника, официра и грађанских лица.

На питање Човићеве да ли је из Команде 2. маја кренуо већи број наоружаних лица према граду, Ђурић је одговорио да то није примијетио.

Ђурић је рекао и да је чуо детонације и пуцњаву, али да не зна шта се дешавало, одговарајући на тврдње Човићеве да су "тај дан вођене тешке борбе између ЈНА и бранилаца Сарајева, да су имали наредбу да заузму Предсједништво, те да је тај дан ЈНА запалила 30 виталних објеката у граду".

Сенад Пизовић, бранилац једног од оптужених Фикрета Муслимовића, предочио је свједоку изјаву из истраге у којој није помињао да је видио ознаке љиљана на одјећи лица која су им пришла у Добровољачкој улици, као ни на лицу које је пуцало у потпуковника, на шта је Ђурић одговорио да су сви који су им пришли имали та обиљежја или на капи или на одјећи.

Осим Ганића, оптужница терети и Заима Бацковића, Хамида Бахту, Хасана Ефендића, Фикрета Муслимовића, Јусуфа Пушину, Бакира Алиспахића, Енеса Бездроба, Исмета Дахића и Махира Жишку да су 3. маја 1992. године у Сарајеву напали небрањену мјешовиту колону војника и цивила запослених у бившој ЈНА, која је била под пратњом мировних снага УН.

Они су оптужени да су у оквиру својих функција и овлаштења у војним, полицијским и цивилним структурама, заједно са подређенима планирали, подстрекавали и извршили овај напад.

Оптужница их терети и да нису спријечили убиства и рањавања војника и цивила, да су пропустили да казне извршиоце убистава и рањавања, мучили и нечовјечно поступали према заробљеним војницима, да нису спријечили нити казнили извршиоце, те да су помагали починиоцима након извршеног злочина.

Суђење ће бити настављено 21. децембра.