Свједок Љубинко Лукић данас је пред Судом БиХ рекао да је 3. маја 1992. године рањен приликом извлачења колоне ЈНА из Сарајева, да су у санитету убијени пуковник Будимир Радуловић и Нормела Шуко.

Лукић је током свједочења видео-линком из Београда на суђењу у предмету "Ејуп Ганић и остали" за напад на припаднике ЈНА у Добровољачкој улици навео да је у том периоду био пуковник и да је обављао дужност начелника интенданске службе Друге армијске области ЈНА.

Као свједок Тужилаштва БиХ испричао је да се 2. и 3. маја 1992. године није могло изаћи из зграде команде због пуцњаве, те да је објекту била искључена вода, а он је 3. маја добио обавјештење да се војска спреми за покрет према Лукавици из које су дошла теретна возила ТАМ.

Лукић није знао колико је тачно возила стигло, али је навео да је почело паковање ствари и људства, те да није добио никакво упутство.

- Посљедњи сам ушао у возило ТАМ 5000, а Зоран Радовић је био возач. Имао сам официрску торбицу и лично наоружање. Када је колона кренула на првом раскршћу сам видио војника с пушком који стоји на обезбјеђењу и позвао сам га да сједне с нама у кабину - испричао је Лукић.

Он је навео да су се натовареним возилом кретали уском улицом од Бистрика ка Дрвенији, а да су по тротоарима биле противтенковске мине и да је за њиховим возило ишао санитет са великим знаком црвеног крста у којем је био начелник санитетске службе пуковник Радуловић.

- Ушли смо у кружни ток и све је стало. Наишла је група полууниформисаних и неуниформисаних лица који су нас натјерали да изађемо, узели нам наоружање и наслонили на кабину. Била је и друга група која је прилазила и на тротоару је лежало униформисано лице наоружано пушкомитраљезом које нас је држало на нишану - рекао је свједок.

Он је испричао да је та друга група продужила до санитета, те да је једно униформисано лице ударило у возило, а пошто је Радуловић одбио да отвори врата то лице је пуцало и тада су убијени Радуловић и жена која је била цивилно лице на служби у ЈНА, а неколико их је рањено.

- Онда су окренули и пуцали у нас. Задобио сам рану лијеве бутине, имао сам 16 шавова - рекао је Лукић напомињући да у моменту рањавања сви који су изашли из ТАМ-а нису били наоружани.

Према његовим ријечима, након неког времена је наишло возило "пикап", у чији је гепек убачен тако да су му ноге висиле вани, те му је у том ауту лице у униформи ХОС-а /Хрватских одбрамбених снага/ наслонило цијев од пушке на главу.

Лукић је испричао да је одвезен на неку локацију на којој су сакупљали рањене, гдје му је скинута униформа, након чега је комбијем одвезен у болницу Кошево.

Свједок Тужилаштва је рекао да размијењен 8. или 9. маја, а да је том приликом тадашњи вођа муслиманске паравојне јединице Јука Празина дошао пред болницу, псовао и галамио, те да је могао да ради шта год хоће.

Током унакрсног испитивања одбране оптужених су указивале на разлике у данашњој изјави и записницима изјава које је свједок дао 20. марта и 21. јуна 1995. године.

Одбране су, такође, уложиле приговор због саслушања видео-линком јер је свједок могао доћи лично у Суд и поред чињенице да му је 80 година.

Кад је ријеч о записницима свједок је потврдио свој потпис на изјави од јуна 1995. године док је за потпис на изјави од марта 1995. године рекао да није сигуран.

За напад на колону 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву убиства, рањавање и злостављање припадника ЈНА и цивила, оптужени су Ејуп Ганић, Заим Бацковић, Хамид Бахто, Фикрет Муслимовић, Јусуф Пушина, Бакир Алиспахић, Енес Бездроб и Исмет Дахић, који су обављали високе политичке, војне и полицијске дужности.

Наредно рочиште заказано је у сриједу, 8. априла, када ће свједочити два свједока Тужилаштва из Сарајева.