Психијатријске болнице у Републици Српској годинама се суочавају са проблемом при отпуштању пацијената који су у ремисији болести јер породице не желе да их приме назад или немају гдје да се врате, због чега су поједини у тим здравственим установама смјештени дуже од двије деценије.

Наведено је то у најновијем извјештају о стању у установама за смјештај особа с интелектуалним и менталним потешкоћама у БиХ који су јуче у Сарајеву представили Омбудсман за људска права БиХ и Популациони фонд УН (УНФПА). Они су изразили забринутост због положаја особа с инвалидитетом у цијелој земљи, посебно оних са интелектуалним и менталним потешкоћама, који су често недовољно укључени у процес доношења политика које се тичу њихових права и добробити. 

У документу који је доступан на сајту институције Омбудсмана БиХ наведено је да се особе с инвалидитетом суочавају са бројним изазовима у остваривању основних људских права, укључујући потребу за бољом бригом државе, смањење дискриминације и већу слободу кретања.

Истакнуто је да су посебно погођене особе са интелектуалним и менталним потешкоћама, које се често суочавају с посљедицама одузимања пословне способности, што додатно отежава њихову интеграцију у друштво. Омбудсмани упозоравају да су у поступку одузимања пословних способности иницијатори најчешће сродници, што доводи до могућих злоупотреба, посебно када су у питању имовинска права особа којима се одузима радна способност.

Када је ријеч о Републици Српској, према оцјени Омбудсмана БиХ, неспорно је дошло до побољшања стања у установама социјалне заштите у материјалном и организационом смислу у односу на раније контроле, а напредак је уочен и у односу на запошљавање стручног особља и стручно усавршавање.

Закључили су и да нема помака у процесу деинституционализације, што је констатовано и ранијих година.  Наводе да поједини корисници смјештени у установе могу самостално становати уз подршку, али да ниједна установа социјалне заштите нема развијено становање у заједници.

Наведено је да здравствене установе, у којима пацијенти у ремисији болести остају годинама јер породица не жели да их прими, представљају продужетак социјалног сектора.

Анализирајући стање у четири установе здравствене заштите - Специјалној болници за психијатрију Соколац, Специјалној болници за хроничну психијатрију Модрича, Дому за лица са инвалидитетом Приједор, те Дому за лица са инвалидитетом Вишеград, омбудсмани су закључили да је примјетан недостатак агилности Министарства здравља и социјалне заштите РС у односу на смјештај особа које бораве у болници у Модричи јер, како су навели, граничи са условношћу.

- У овој болници неопходно је створити услове који су прихватљиви за здравствено стање пацијената и медицински третман који заслужују. Међутим, тренутно услови у којима пацијенти бораве доводе у питање ефикасност било каквог медицинског третмана - стоји у извјештају.

Директор модричке Болнице за хроничну психијатрију Синиша Никић сматра да су оцјене омбудсмана грубе.

- Ми смо највећа болница тог типа у Српској и БиХ и тачно је да пацијенти бораве, а запослени раде у објектима који су стари и датирају још из 1940. године, али смо услове прилагодили и они заиста задовољавају неке основне стандарде и критеријуме. Замијенили смо столарију на свим објектима, имамо спаваонице, мокре чворове, клима-уређаје. У оквиру свог буџета настојимо да увијек нешто реконструишемо или поправимо. Ове године смо имали пожар на једном објекту који ћемо сада санирати, као и још један који тренутно не користимо како бисмо обезбиједили додатних 15 лежајева - рекао је Никић.

Он је подсјетио да је болница у Модричи једна од четири психијатријске установе које ће бити модернизоване захваљујући пројекту Владе РС и Развојне банке Савјета Европе.

- Све процедуре у вези с тим пројектом су завршене и очекујемо да до краја године кренемо са радовима. У плану је реконструкција постојећих капацитета и градња додатних објеката болнице у којима ће бити смјештено још 120 лежајева - нагласио је Никић за “Глас”.

Говорећи о пацијентима које не могу отпустити јер их родбина не прихвата, Никић каже да у установи на чијем је челу, срећом, нема много таквих случајева.

- Ту се углавном ради о пацијентима којима су најближи сродници умрли, а даље рођаке не интересују и у таквој ситуацији су препуштени нама јер немамо гдје да их вратимо у заједницу. Долазе махом из сиромашних општина које не могу преузети бригу о њима. Када умру, обично их сахрани социјална установа из које долазе или се појави неко од сродника - појаснио је Никић.

И вршилац дужности директора Специјалне болнице за психијатрију Соколац Драган Булајић каже да се ова установа стара о већем броју пацијената које нема ко да преузме.

- Многи од њих су код нас смјештени дужи низ година и трајно ће остати у болници. И разни су разлози. Неки немају никог, док други имају породице, рођаке, али они неће да их прихвате. Када умру, онда се сви појаве - казао је Булајић за “Глас” и додао да болница Соколац послује позитивно и да никоме не дугује ни марку, на шта је посебно поносан.

Омбудсмани за људска права БиХ позвали су јуче надлежне институције да размотре могућност стварања централног регистра који би омогућио прецизније праћење и анализу потреба ове рањиве групе.

Циљ овог извјештаја је, навела је омбудсман Нивес Јукић, да прати остваривање права особа са интелектуалним и менталним потешкоћама смјештених у установе која су заштићена међународним конвенцијама.

- Извјештај је усмјерен на стање у установама за збрињавање са посебним освртом на економска, социјална и културна права ове категорије становништва, а која заправо није видљива у друштву - казала је Јукићева.

Омбудсман Невенко Врањеш истакао је да би власти требало да  примијене међународне стандарде у обезбјеђивању различитих видова подршке лицима с интелектуалним и менталним потешкоћама, посебно имајући у виду личну аутономију, независност и интегритет ове категорије.

Представница УНФПА Марина Риђић рекла је да свака особа заслужује прилику да живи достојанствено и да учествује у друштвеном животу без препрека.

Родитељи његоватељи

Омбудсмани су закључили да би тренутна законска рјешења у Републици Српској могла довести у незавидан положај породицу и њену улогу у процесу збрињавања особа с инвалидитетом.

- Неопходно је предузети активности у смислу измјене законских рјешења када су у питању права родитеља његоватеља, која не би требало да престану са навршених 30 година старости дјетета. У питању су дјеца с тешким инвалидитетом чије је стање непромијењено, чији је инвалидитет трајан, те само због година дјететовог живота родитељ губи право на статус родитеља његоватеља. Ради се о родитељима који управо због пружања свакодневне његе свом дјетету не могу да раде - стоји у извјештају.