Брига о менталном здрављу није луксуз, нити привилегија, већ свакодневна одговорност, према себи и према другима, казала је за "Независне новине" психолог Маја Савановић Зорић поводом 10. октобра, Међународног дана менталног здравља.

Истиче да је ово симболичан датум јер ментално здравље захтијева пажњу сваки дан, с обзиром на то да је оно темељ квалитета живота и добре функционалности у заједници.

- Нема здравља без менталног здравља, и зато је важно да свака особа препозна колико је брига о себи и о својој унутрашњој равнотежи важна. Кроз више од 15 година рада као психолог и породични психотерапеут, а посебно у оквиру "Психолуминиса", примјећујем да млади све више препознају значај менталног здравља - казала је Савановић Зорићева.

Додала је да млади људи долазе због стреса, анксиозности, осјећаја усамљености или проблема у односима, али и из жеље да боље разумију себе и науче како живјети свјесно и одговорно према сопственим потребама.

- Сваки сусрет потврђује да отворен разговор, без стигме, може оснажити људе и створити културу подршке која траје сваки дан, а не само на симболичне датуме - појашњава Савановић Зорићева.

Како је рекла, увијек постоји простор за раст, промјену и учење, јер превенција је кључ.

- Рад са младима у "Психолуминису" показује да је свијест о важности менталног здравља у порасту и да је отвореност за разговор, препознавање емоција и тражење подршке пут ка здравијем и сретнијем животу.

Истиче да брига о менталном здрављу није луксуз, нити привилегија, већ свакодневна одговорност, према себи и према другима.

- Сасвим је нормално да у времену и начину живота у којем данас живимо, уз висок ниво стреса и убрзан темпо, имамо потребу за подршком када је ријеч о менталном здрављу - појашњава социолог Владимир Васић из Источног Сарајева.

Додаје да не би требало неправедно етикетирати људе који се суочавају с проблемима, те истиче да је брига о менталном здрављу саставни дио живота. Баш као што идемо на редовне љекарске прегледе, тако би требало да идемо и код психолога.

- Међутим, чини ми се да смо ми као савремено друштво остали заробљени у неким традиционалним вриједностима. Још постоје стигме које нас спречавају да потражимо психолошку помоћ. Потребно је више радити на едукацији - казао је Васић.

Горица Савић, психолог из Центра за заштиту менталног здравља Дома здравља Вишеград, казала је да биљежи пораст броја младих који се самоиницијативно јављају због анксиозности, док је код средњошколаца евидентирано појачано депресивно расположење, а понекад и самоповређивање.

Психијатар  из Центра Љубиша Шкипина истакао је да је право на ментално здравље суверено право сваког појединца, те указао на значај раног реаговања у превазилажењу психичких посљедица криза.

- Свједоци смо ратног периода, затим пандемије вируса корона и све то оставља посљедице на човјекову психу. Битно је препознати проблеме и на вријеме реаговати - рекао је Шкипина.

Он је додао да је посебна пажња усмјерена на дјецу као осјетљиву категорију становника, која одраста у дигиталном окружењу друштвених мрежа и интернета.

Обиљежавање Међународног дана менталног здравља покренула је Свјетска здравствена организација 1992. године с циљем подизања свијести о проблемима менталног здравља и мобилизације напора за боље ментално здравље људи.