Служба тражења Црвеног крста Републике Српске претходних година примила је велики број захтјева за тражење несталих, а најдрастичинији подаци се односе на нестале из ратног периода, од 1992. до 1995. године.

Руководилац Службе тражења Милош Пурковић изјавио је Срни да је примљен велики број захтјева за тражење несталих лица, како због миграција, тако и због посљедица ратних сукоба јер је број несталих и даље велики и захтијева интензиван рад и сарадњу институција.

Пурковић је рекао да је пружање помоћи породицама несталих лица у ратном периоду један од кључних задатака Службе, нагласивши да расте и број породица које су угашене, па се догодило да нема ко да преузме и достојанствено сахрани идентификоване посмртне остатке.

Позвао је грађане да пријаве уколико имају информације о мјестима укопа или гдје би могли да буду посмртни остаци.

- Апелујем да све који знају за таква мјеста да то пријаве, било анонимно, било у Институт за нестале особе или Службу Црвеног крста Републике Српске, без бојазни за посљедице - рекао је Пурковић.

Он је додао да ће, уколико постоје свједоци који траже надокнаду за информације, ако су оне тачне, надокнада бити обезбијеђена уз заштиту идентитета свједока.

За све чланове породица који искажу потребу Служба тражења Црвеног крста Републике Српске обезбјеђује превоз и пратњу на идентификације и сахране.

Он је истакао да је Служба, након појаве великог броја миграната, скоро на дневном нивоу примала захтјеве о несталим особама, наводећи да су многи несрећни случајеви настајали приликом илегалног преласка границе преко ријечних токова, гдје је често долазило до утапања.

Према његовим ријечима, знатан број упита односио се и на обнову породичних веза, а ријеч је о људима који су се раздвојили током миграционих рута ка ЕУ.

Пурковић је рекао да Служба тражења сваке године организује посјете породицама у више градова и општина Републике Српске, нудећи разговор и пригодне пакете као знак подршке.