Епидемија пушења једна је од највећих пријетњи јавном здрављу, значајно оптерећује здравствени систем, па су и нови здравствени прописи о забрани пушења у затвореним јавним просторима усмјерени на превенцију хроничних болести, речено је у Институту за јавно здравство Републике Српске.

Поводом Националног дана борбе против дуванског дима, 31. јануара, у Институту су рекли Срни да је активно пушење директно повезано са малигним обољењима, посебно раком плућа, бронха, грла, уста и других органа дисања, хроничним опструктивним болестима плућа.

Такође, повезује се и са другим респираторним, али и кардиоваскуларним болестима, укључујући инфаркт миокарда и мождани удар, болестима периферних крвних судова, хроничним бронхитисом и емфиземом, проблемима са репродукцијом, као што су смањење плодности и негативни исходи у трудноћи.

Специјалиста хигијене и здравствене екологије у Институту Душанка Данојевић истакла је забрињавајући податак да се 17,4 одсто младих у Републици Српској узраста од 13 до 15 година изјаснило да ће наставити да конзумира дуван и дуванске производе.

Она је навела податке Глобалног истраживања пушења које је спроведено 2018. године, према којем је у Републици Српској код школске дјеце и омладине узраста од 13 до 15 година пушење било распрострањено и у популацији најмлађих, чак 38,9 одсто.

Од тога је, каже, било 41,1 одсто дјечака и 36,8 одсто дјевојчица, који су пробали дуван или неке друге дуванске производе.

Данојевићева је нагласила да је нови Закон о заштити здравља становника Републике Српске од дуванских и осталих производа за пушење значајан корак за заштиту здравља и превенцију обољења јер забрањује рекламирање, промоције и спонзорисање производа за пушење, те ограничавање продају малољетнима.

Она сматра да треба смањити доступност ароматизованих нових производа који су посебно дизајнирани за младе, а своде се на уживање у пари у којој се ограничавају дозе никотинских соли и концентрисане карактеристичне ароме, које су као хемикалије веома токсичне за тинејџере.

Нагласила је да је приоритетни циљ заштита и унапређење здравља дјеце и младих, као најосјетљивих група у друштву, а да је досљедна примјена закона кључан корак ка здравијем окружењу и одговорнијем односу према јавном здрављу.

- Глобална здравствена стратегија и препоруке од Свјетске здравствене организације подржавају потпуне забране пушења у јавним затвореним просторима као ефикасну мјеру смањења здравствених ризика - рекла је Данојевићева.

Она је напоменула да општи подаци за Републику Српску сугеришу да је велики дио умрлих од кардиоваскуларних болести, рака плућа и хроничне опструктивне болести плућа повезан са пушењем, које узрокује и значајан удио пријевремених смрти и болести, а тиме и већи терет за здравствени систем.

Указала је да пасивно пушење представља значајан здравствени ризик јер садржи исти скуп штетних супстанци као и активно, повећава ризик од срчаних и плућних болести чак и код оних који не пуше, а посебно је опасно за запослене у окружењима без забране пушења.

Она је навела да је епидемија пушења једна од највећих пријетњи јавном здрављу са којом се свијет икада суочио и одговорна је за више од седам милиона смртних случајева годишње, укључујући 1,6 милиона непушача који су изложени пасивном пушењу.

- Око 80 одсто од 1,3 милијарде корисника дувана у свијету живи у земљама са ниским и средњим приходима - рекла је Данојевићева и додала да се у диму цигарете налази више од 7.000 штетних хемикалија.

Данојевићева истакла да пасивно пушење, односно изложеност дуванском диму, има сличне ефекте, укључујући већи ризик од респираторних проблема, на примјер, погоршања астме и бронхитиса код дјеце и повећаног ризика од срчаних болести, одређених облика рака, чак и код непушача.

- Непушачи удишу 80 одсто присутног дима који улази преко плућа, коже, слузокоже уста, ока и тако постају жртве себичности пушача - рекла је Данојевићева.

Подаци Свјетске здравствене организације из 2022. године показују да на глобалном нивоу најмање 37 милиона тинејџера, узраста од 13 до 15 година, користи неки облик дувана, док у Европи у том периоду пуши 11,5 одсто дјечака и 10,1 одсто дјевојчица.