Радионица "Чаролија нити" већ 16 година чува од заборава српско нематеријално културно насљеђе што је у овом савременом потрошачком друштву и актуелној политичкој ситуацији више него потребно, каже руководилац радионице Бранко Пјевић

Радионица "Чаролије нити" из Источног Сарајева са неформалном групом ентузијаста који теже очувању и презентацији нематеријалног културног насљеђа већ 16 година одолијева свим изазовима и кризним тренуцима и успјешно повезује струку, науку и аматеризам, али и помаже као радно окупациона и здравствена терапија, рекао је Срни руководилац радионице Бранко Пјевић.

Он је напоменуо да радионица окупља жене које желе научити или усавршити разне технике и врсте ручних радова, те да је њихов заштитни знак и симбол јабука, што је преузето из народне традиције као знак љубави.

- Почели смо са радом 2008. године и првом изложбом народних рукотворина у Матичној библиотеци Источно Сарајево, уз пригодан музичко-сценски програм, скренули пажњу љубитеља народне културе и умјетности, публике и медија. Прва изложба је постављена према слободном избору учесника, излагача, а већ сљедеће године смо кренули са тематским задацима, на основу потреба /приоритета/ заштите и очувања националног културног насљеђа - каже Пјевић.

Он додаје да су кроз рад посебну пажњу посветили и презентацији и традиционалном преношењу старих техника ручног рада /предење, ткање, плетење, керање, вез, хеклање, дрворезбарство/ и друге мушке, народне мајсторије за израду аутохтоних привредних предмета, покућства и слично.

- Осим старих оригиналних предмета који су на изложбама имали претежно функцију експоната, представљали су се и други излагачи, креатори примјењене умјетности и редизајниране баштине, комбинованим техникама, као и сликари, иконописци и калиграфи - додао је Пјевић.

Фото: srna.rs

Пјевић напомиње и да су установили награду, можда и најзначајнију, за најбољи школски ученички рад под називом "Стака Скендерова".

- Знамо да је Стака основала у другој половини 19. вијека прву школу за женску православну дјецу у Сарајеву, гдје су ручни радови као школски предмет, заузимали главно мјесто у функцији завршног испита пред комисијом - подсјетио је Пјевић.

Пјевић додаје да су дугогодишњи учесници на изложбама и радови из специјалних установа, као што су Казнено-поправни завод Источно Сарајево, Психијатријска болница Соколац, Завод за заштиту женске дјеце и омладине Вишеград, који су привлачили пажњу умјетничким вјештинама и техникама рада, али и функцијом и намјеном.

- Осим материјалне културе која подразумијева народну ношњу, накит, рукотворине, покућства на тематским изложбама, колико су нам услови дозвољавали како просторно, тако и финансијски, представили смо и дио наше духовне културе - додао је Пјевић.

Према његовим ријечима, "Чаролија нити" је кроз организовање изложби, радионица, радио и телевизијских емисија својом програмском концепцијом и садржајем временом анимирала многе учеснике, те пробудила им, како каже, "жеђ" за народном умјетношћу и културом.

- Многе наше полазнике смо покренули из њихове учмалости трасирајући им нови пут у реализацији сопственог креативног и економског рада у неком новоформираном удружењу, невладиним организацијама и слично. Слободно можемо рећи, из наше `Чаролије` изникло је више удружења и манифестација различитог типа на ширем простору Сарајевско-романијске регије - истакао је Пјевић.

Пјевић сматра да и поред организовања различитих поставки стручно-научних презентација и обради тематских задатака као што су "Ништа љепше и милије нема, кад се руо дјевојачко спрема", "Креативност без граница", "Лијеп ко цвијет, здрав ко дрен", "Младенчићи младенцима", "Од завежљаја до дамске ташнице", "Радо Србин иде у војнике", "Сувенир у туристичкој понуди" и друге, "Чаролија нити" остаје по много чему јединствена.

- Између осталог и по самофинансирању и пожртвовању идејног вође, покретача, али и вјерних чланова овог актива с циљем да сачувају од заборава за будуће генерације дио наше прошлости, која нам је у овом савременом потрошачком друштву и актуелној политичкој ситуацији више него потребна - поручио је Пјевић.

Фото: srna.rs