Свачија се историја пише, српска пјева и ничија више, рекао је вечерас у Мокром петнаестогодишњи глуслар из Источног Старог Града Радош Пљеванчић који је наступио на гусларској вечери поводом Васкрса.

Радош је испричао да гусле свира већ четири године и да је љубав према том инструменту и музици наслиједио од дједа.

Осим што свира и пјева уз гусле, он их и израђује.

- Гусле које смо имали у кући ниси биле најбоље за пјевање и тако сам дошао на идеју да их почнем и производити. Неке гусле које направим и продам. Има много људи који их траже и то ме радује, јер један древни инструмент неће бити искоријењен - рекао је Радош.

Он је истакао да највише воли да пјева стари неримовани десетерац.

- То су најбоље пјесме и из њих се може извући нека поука - рекао је Радош.

Он је навео да је веома добро прихваћен међу вршњацима и да сматра да је кућно васпитање највише заслужно да се омладина окрене правим вриједностима.

- Кад кажеш да си гуслар, обично ти је мјесто у врху софре - каже Радош.

Организатор манифестације, која је одржана у сали Основне школе "Мокро", је Гусларско удружење и школа "Свети Петар Дабробосански" са Пала.

Предсједник Удружења Зоран Голубовић рекао је да нема бољег начина да се прослави најрадоснији хришћански празник него уз гусле.

- Акценат је на школи гусала, јер млађе генарације треба да остану носиоци тог дијела културе српског народа - истакао је Голубовић и додао да школу похађа дванаесторо младих.

Осим гуслара, у програму су учествовали професор соло пјевања Ивана Грујић и КУД "Романијска врела" из Мокрог.