Слаб је пчелар који од пчела узима само мед. Свака кошница у пчелињаку доброг пчелара је рудник злата у малом и нуди знатно више од самог меда, каже Рогатичанин Радослав Јанковић (45).

- Пчеле и рад око њих су већ неколико година моје основно занимање из кога црпим средства за егзистенцију цијеле породице. Школовао сам се за машинбравара, али тај посао никад нисам обављао - прича један од најбољих пчелара у општини.

Као професионални војник по уговору радио је у Војсци Републике Српске и Оружаним снагама БиХ 15 година. Истеком уговора, 2013. године покушао је и успио у пчеларству о коме је, каже, сањао од малих ногу, а којим се из хобија почео бавити 2001. године.

- Почео сам с двије кошнице. Једну сам нашао на дивље, у шуми недалеко од мог Ковања, а другу купио од комшије - присјећа се Јанковић.

Тај “случајни” почетак одвео га је међу пчеларе. Из године у годину повећавао је број кошница и сада их, каже, има између 80 и 100 јер пчелари, ради урока, никад не говоре стварно стање у свом пчелињаку.

- Овај посао радим на два начина - стационарно, овдје у мом Ковању и селидбом током прољећа и љетних мјесеци. Да бих постигао што боље резултате и извукао све што нуди пчеларство, пчелар мора стално да се едукује кроз литературу, одласке на сајмове и стручна предавања, а не треба бјежати ни од разговора са искуснијим и успјешнијим пчеларима. То је моја препорука новим, поготово млађим колегама - савјетује Јанковић.

Зависно од година варира производња меда.

- На примјер, 2015. сам “убрао” око 30 килограма по кошници. Короном захваћене 2020. и 2021. године принос је био веома лош, а прошле године имао сам око 15 килограма по друштву, односно укупно 1,5 тону и још имам непродатих око 300 килограма. Разлог су ниске цијене на пијацама, а нема организованог откупа на велико - истиче Јанковић.

Оно што га спасава, додаје, јесу други пчелињи производи.

- Годишње реализујем око 40 ројева и за то ми, по тренутним цијенама, остане око 4.000 марака. Имам већ наручених 500 комада младих матица које лично производим и ту је зарада од 10.000 КМ. Воска ћу понудити око 30 килограма. Ту је скромна зарада око 600, али ћу зато за око три килограма прополиса зарадити 2.500, а за полен око 1.500 марака - рачуна Јанковић.

Ипак, највише очекује од матичне млијечи.

- Грам тога производа кошта пет марака, а ја произведем око два килограма - додаје Јанковић.

Основна задаћа сваког пчелара, сматра Јанковић, јесте брига о здрављу пчела.

- Неопходна је свакодневна борба против варое и других паразита који се до краја не могу никад уништити, али се могу знатно смањити уз примјену науке и расположивих заштитних средстава. Пчелар мора учити и радити у пчелињаку, поготово у ово вријеме кад се дешавају разне климатске промјене које се одражавају на живот и активност не само људи, него и пчела - напомиње Јанковић.

Пчелар се, каже, мора борити и против човјека као највећег непријатеља пчела.

- Довољно је да се изврши неконтролисана употреба неког пестицида у ратарству и одоше пчеле у цијелом крају - упозорава Јанковић, који као пчелар може бити узор многима не само у Рогатици, него знатно шире.

Селидба

Радослав Јанковић дио својих друштава сваке године, од половине маја до половине јуна, сели за багремом у околину Горажда. Онда иде у планину, у Јеловце, у црногоричне шуме Деветака на подручју Хан Пијеска одакле, како тврди, добија врло квалитетан и на тржишту тражен мед.

Аутор: Сретен Митровић