Документарно-играни филм “Ратне приче са Кошара”, који описује битку дугу 67 дана на граници Албаније и Савезне Републике Југославије 1999. године, синоћ је премијерно приказан у Културном центру у Источном Новом Сарајеву.

Аутор филма Слађана Зарић рекла је да битке на Кошарама и Паштрику представљају нову историју Србије, односно тадашње Југославије, те да би судбина народа на Косову и Метохији била сасвим другачија да је тада успјела офанзива ОВК и пробијена граница, као и да данас не би причали о Резолуцији 1244 УН.

– Чињеница да су водили борбу на планинама које се зову Проклетије говори какви су били услови, гдје је смрт сваког тренутка била присутна, од минобацача, снајпера, касетних бомби. Вечерас је с нама један од војника који је настрадао од касетних бомби. То су момци који су од 9. априла до 14. јуна 1999. бранили оно што је у том тренутку била граница њихове отаџбине – навела је она.

Зарићева је рекла да је покушала да документује причу учесника битке на Кошарама и да се на тај начин захвали њеним храбрим учесницима, те је изразила задовољство што је њено документарно остварење видјела публика у Источном Сарајеву.

Задовољство што су у препуном Културном центру Источно Ново Сарајево изразили су учесници битке на Кошарама Дарко Анђелковић звани Рашка и Иван Дражић, који су поручили да је поента овог окупљања истакли да се на млађим генерацијама покаже како се бранила отаџбина.

– Ми смо то на најбољи начин као 20-огодишњаци показали. Поносни смо на то што смо осујетили планове терориста који су жељели да продру преко Кошара и окупирају нашу земљу – рекао је Анђелковић.

Он је напоменуо да се дуго ћутало о бици на Кошарама у којој је укупно погинуло 119 припадника Војске Југославије, од чега је 1999. животе изгубило 108, а на истом потезу 1998. године 11 војника.

– Више нас је бољело ћутање него сама битка. Све до појаве овог филма наши људи нису ни знали шта смо преживјели током 67 дана напада – нагласио је Анђелковић.

Дражић је подсјетио како је много надмоћнији непријатељ, које су подржавале и НАТО снаге, мислио да ће лако завршити с граничарима на караули, као и са припадницима 63. Падобранске и 125. Моторизоване бригаде тадашње Војске Југославије али су се преварили.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић подсјетио је да је филм прије неколико мјесеци приказан у Бањалуци, а да ни друге општине у Републици Српској неће заобићи.

– Наметнути рат који смо имали од 1991. до 1995. и рат на Косову 1999. године представља борбу српског народа за опстанак на вјековним огњиштима, чување граница Републике Српске и Србије. Управо Кошаре говоре и о НАТО агресији на Србију – рекао је Којић.

Он је поручио да се ни на који начин страдање Срба не треба раздвајати без обзира на ријеку Дрину, која је условно речено граница.

– Ми смо један народ који има исти циљ – опстанак на својим огњиштима – рекао је Којић и додао да Републички центар ради на филму о пробоју Коридора заједно са Застава филмом Министарства одбране Србије и РТС.

Којић је изразио увјерење да ће се радити и документарни филм о биткама које су се водиле на Сарајевско-романијској регији.

Иницијатор приказивања документараног филма о Кошарама у Источном Сарајеву је предсједник Удружење ампутираца Источно Сарајево Срђан Јеремић, који је изразио задовољство због успјеха који је овај документарац постигао.

– Пошто познајем лично неке од учесника, желио сам да дио атмосфере која је била на Кошарама буде и у Источном Сарајеву – рекао је Јеремић.