Република Српска већ двије деценије има негативан природни прираштај. Демографски губици још су већи због емиграције становништва, о којима нема прецизних статистичких података. Стручњаци савјетују да се постојећим мјерама популационе политике додају и краткорочне мјере усмјерене на дијаспору, које би могле дати најбрже ефекте.

Прошле године рођено је 8.634 дјеце, док су преминуле 18.732 особе, подаци су Завода за статистику Републике Српске. Негативном природном прираштају, због кога смо изгубили више од 10.000 становника, треба додати и демографске губитке који се односе на емиграцију .

Према подацима Еуростата, од посљедњег пописа само из Бијељине иселило се више од 5.000 људи. Град који има преко 100.000 становника никако да достигне жељену бројку од 1.000 новорођених годишње. У матичне књиге прошле године је преписано чак 267 беба које су рођене у иностранству.

- У односу на прије неколико година, у 2021. се види да је број преписа повећан. Самим тим, када дајемо податак за уписе у школу, јер све креће из матичне службе, видимо да ми на списку рођених имамо много више дјеце него што се упише у прве разреде основних школа - истиче Драгана Љубијевић из Градске управе Бијељина.

У овом граду, гдје покушавају да усагласе политику са републичким подстицајима наталитету, формиран је и Тим за израду документа са мјерама пронаталитетне политике.

- Стопа наталитета у Бијељини је 1,44, а да би дошло до природне ревитализације и да би град напредовао у сваком погледу, неопходно је да жена у току свог живота роди 2,1 дијете - нагласила је виши асистент на Педагошком факултету у Бијељини Рада Голуб.

Мјере које се већ спроводе, међу којима су једнократна новчана помоћ, мјесечна помоћ незапосленим породиљама у трајању од једне године, субвенције за предшколске установе, јесу добродошле, али нису довољно ефикасне, сматрају демографи. Потребан је бољи привредни амбијент са посебним олакшицама за дијаспору.

- Морају се створити услови и модели за инвестирање на овим просторима од стране људи у дијаспори који, кроз дознаке само у БиХ, стиже годишње три до четири милијарде марака. Дакле, требамо омогућити да онај ко у наредних десетак година инвестира нешто на овом простору, буде ослобођен пореза на добит - истиче демограф Стево Пашалић.

Важно је да све мјере буду мјерљиве како би се могле унапређивати. Пашалић, као примјер ефикасне популационе политике, наводи Ирску гдје је значајно поправљена демографска слика, иако се ради о изразито миграционој држави какве су и земље Балкана.