Институције у Републици Српској у прошлој години евидентирале су 64 дјеце корисника социјалне заштите коју су напустили родитељи.

Према подацима Републичког завода за статистику, ријеч је о 42 дјечака и 22 дјевојчице.

Када је у питању старосна структура ових малољетника, њих 20 је млађе од седам година, 32 их је узраста од седам до 14 година, 10 узраста од 15 до 16 година, а преосталих двоје има између 17 и 18 година.

У прошлој години, према подацима Републичког завода за статистику, било је и 123 малишана чији су родитељи спријечени да обављају родитељску дужност.

Када је ријеч о дјеци родитеља који немају довољно прихода, прошле године евидентирано је 5.499 такве дјеце.

Александар Милић, психолог, говорећи о дјеци коју су напустили родитељи, истиче да је прва асоцијација да је ријеч о психички неуравнотеженим људима, односно људима озбиљно нарушеног психичког стања.

- Другим ријечима, највјероватније немају здрав начин живота, упитна је њихова егзистенција, социјализација и тако даље. Питање је и мјесто боравка - гдје се они то налазе. Било би интересантно да видимо статус тих родитеља који су напустили дјецу - рекао је Милић.

Било би згодно, додаје, да се прикупе подаци о тим особама, јер је оваква информација добар показатељ у смислу шта треба даље радити.

- Ја пратим путем вјештачења да некад центри за социјални рад онемогућавају бригу о дјеци, тамо гдје су родитељи способни да брину за дјецу. Дакле, видио сам и такве случајеве, интервенисао против њих, учествујем као вјештак у процјени таквих случајева - навео је Милић.

Податак о 64 напуштене дјеце, додаје он, захтијева увид у цјелокупно стање, те упознавање са овом ситуацијом.

- Институције се далеко озбиљније и стручније требају бавити оваквим случајевима - нагласио је Милић.

Социолог Владимир Васић каже да је податак о 64 напуштене дјеце застрашујући те да указује на то да је породица у кризи, односно да су у кризи интерперсонални односи у породици.

- У кризи је, прије свега брачност, али на крају крајева и родитељство - рекао нам је Васић.

Према његовим ријечима, очито маха узима наша данашња саможивост, односно нехтијење да поднесемо жртву, а олако се ступа у брачне везе.

- Чини ми се да би можда требало више радити на едукацији младих људи у смислу да ни сексуални односи, ни прије брака, ни у браку, нису нешто што је само тренутак, него нешто што може да има озбиљне посљедице. Можда се ту ради о нежељеним трудноћама, браковима који нису могли да функционишу из економских разлога, било чему. Али, проблем је, генерално, у релацији међу људима - поручио је Васић.

Наш саговорник додаје да, када су такве ситуације у питању, увијек, нажалост, најдебљи крај извлаче дјеца.

- Сматрам да је темељ свега да посветимо пажњу младим људима који су на прагу уласка у односе. Рађање живота, прије свега, мора да буде продукт љубави и продукт одговорности двоје младих људи, односно мушкарца и жене - нагласио је Васић.