Дуња Насковић, трогодишња дјевојчица, живи у удаљеном и изолованом селу Одевце које се налази на Косову и Метохији између Новог Брда и Косовске Каменице.

Једна је од свега неколико дјеце која живе у овом селу, гдје је остало око педесетак Срба.

Стидљива и мирна, дане проводи у дворишту играјући се са братом Душаном (4). За разлику од већине дјеце која посједују разне играчке, мали Насковићи их имају само три – пластични пиштољ, поломљени обруч дјечијег коша и лутку.

–Вољели бисмо да имамо још један бицикл, да можемо заједно да се возимо - скромним гласом нам одговара Душан на питање шта би вољели да имају, док Дуња без речи потврдно клима главом.

-Такође, волио бих да имам неки алат, шарафцигере и чекић, да могу да поправљам ствари - објашњава Душан своју жељу која указује и на то чиме би желио да се бави када порасте.

Рођени су у преуређеној штали гдје су живјели донедавно. 

Самохрани отац Драган тешком муком покушава да обезбиједи најосновније ствари за своју дјецу, иако је инвалид. Радећи тешке послове остао је без палца и кажипрста. Њега затичемо у радничкој униформи, спремног да настави своје послове. Драган се, иако нема никакву механизацију, бави пољопривредом радећи све ручно.

Дуња и Душан су се родили у преуређеној штали од три метра квадратна у чијем наставку су биле краве. Ту смо живјели донедавно. Преселили смо се у недовршену кућу коју сам започео.

-Нажалост, једва имамо могућности за основне потребе, па не можемо да наставимо радове. Свакако у штали нисмо више могли да издржимо. Не због мене, због њих бих волио ово да се заврши – прича нам отац Драган невјероватне услове у којима је ова породица живјела и у којима живи.

Видјела је да се друга дјеца купају у купатилу, а ми и даље у кориту

Овај храбри отац се са пуно љубави и пажње брине о својој дјеци. Достојанство и храброст које показује потврђују да је у питању породица које је заслужила поштовање и помоћ.

Жеља ми је да дјецу изведем на прави пут и трудим се да увек останем позитиван. Једино што ми тешко пада су ријечи моје ћерке Дуње која ме с времена на време пита када ћемо имати купатило.

-Видјела је да се друга дјеца купају у купатилу, док се ми и даље купамо у кориту – стегнутим гласом отац Драган говори шта га највише тишти и додаје – волио бих да једног дана имају собу пуну играчака!

Породица Насковић је прва породица коју Хуманитарна организација Срби за Србе планира да помогне у својој традиционалној Божићној акцији. Овог пута, заједно са Божић Батом покушаћемо да Насковићима обезбиједимо завршетак куће, ново купатило и собу пуну играчака. Да бисмо успјешно реализовали акцију, биће нам потребно око 12.000 евра.

 За овакав подухват потребна нам је и помоћ свих наших донатора, па вас позивамо да се прикључите Божићној акцији за помоћ породици Насковић!

Како помоћи Дуњи и учествовати у Божићној акцији?