Полиција је у мору код Малинске на Крку пронашла кључни траг у истрази смрти младе Аустријанке Верене Хајнц, коју је прошле седмице код популарне плаже Хотела Малин убио глисер.

Рониоци ангажовани на истрази смрти 20-годишње Верене пронашли су ронилачки тег који је на мјесту несреће одбацио њен отац с којим је ронила и тако, по свему судећи, означио мјесто удара, а пронашли су и ногу несретне дјевојке која јој је ампутирана у налету глисера, јавља Јутарњи лист.

Према тим информацијама, локација на којој су пронађени ови кључни докази удаљена је, процјењује се, око 200 метара од обале.

Ако се потврди да је мјесто несреће удаљено 200 метара од обале, то би требала бити потврда да је глисер компаније који је у тренутку несреће вукао падобран, пловио унутар 300 метара од обале, што је забрањено.

Подсјетимо, млада Верена Хајнз погинула је прошле сриједе.

На младу држављанку Аустрије око 16 сати налетио је глисер. Хитна помоћ је стигла, но док су је возили према Клиничком болничком центру на Сушаку у Ријеци, нажалост, Верена је подлегла повредама и преминула.

Страдала је 28-годишња Верена Хајнц из градића Штробл крај Салцбурга која је у Хрватску стигла након испитних рокова на факултету у Бечу. Кобног поподнева, како се сазнаје, ронила је с оцем.

Глисер је на њу налетио на популарној плажи испред хотела Малин, а њиме је управљао хрватски држављанин, млади водитељ моторне спортско-рекреативне бродице

Утврђено је да није био под утицајем алкохола.

Њен отац Дитер Хајнз испричао је своју верзију приче за аустријски Кронен Зеитунг. Хрватску, односно хрватско здравство, упоредио је са земљана трећег свијета. Рекао је да је требало јако дуго да дође хитна помоћ.

“Сви смо истренирани инструктори, живјели смо с водом”, каже отац кроз сузе.

Он је био с несретном дјевојком кад је налетио глисер. Како каже, возио је великом брзином.

“Како је возач промијенио смјер, нисмо знали куда иде. Нисмо имали времена реаговати. Брод нас је прегазио. Брод нема шта радити 100 метара од обале”, каже отац.

И њему је у несрећи повријеђена нога.

“Не можете то замислити. Брод нам је потргао ронилачка одијела. А онда спашавање, то је било као у земљи трећег свијета. Требала је цијела вјечност да дође хитна помоћ. Нико није причао енглески ни њемачки у болници. Само главни доктор, кад ми је дошао рећи тужну вијест, знао је нешто енглеског”, прича отац.

Тијело ће бити послано у Аустрију у понедјељак. Тамо ће је кремирати.

“Наша дјеца заправо су одрасла у Турској. До прије десет година ондје смо боравили цијело љето. Ондје сам држао ронилачку школу”, прича отац. Верена је пошла његовим стопама, каже. Обожавала је роњење на дах. За мјесец дана требала је ићи у Индонезију