Руђер Бошковић, математичар, физичар, астроном, филозоф, пјесник и универзитетски професор, један од највећих умова науке свог времена, умро је 13. фебруара 1787. године.
Руђер Јосип Бошковић највећи је математичар и астроном Дубровника који је уврштен међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена.
Он је припадао национално-вјерској групи која се до Другог свјетског рата називала Срби католици.
Насупрот Исаку Њутну, Бошковић је вријеме и простор сматрао релативним, по чему је претеча Алберта Ајнштајна.
Био је оснивач и директор Брерске астрономске опсерваторије код Милана и директор Оптичког института француске морнарице.
Бошковић је поставио двије геометријске методе за одређивање елемената ротације Сунца, геометријску методу одређивања путање комета, јединствени закон силе, те претпоставио да се тијела не само привлаче, већ и одбијају на малим растојањима.
Све формуле сферне тригонометрије он је свео на четири основне, а израчунао је димензије и спљоштеност Земље на основу мјерења меридијана.
Објавио је низ расправа на латинском, италијанском и француском језику.
Овај славни мислилац свјетског формата, према доступним подацима, по вјероисповијести је био римокатолик, по националности је припадао и српском народу, а себе је називао - Словеном.
Рођен је као седмо дијете трговца Николе Бошковића /Србина из Орахова код Требиња у Херцеговини/ и мајке Павле /италијанског поријекла, из породице Бара Бетере, познатог дубровачког пјесника/. Његов брат био је Бартоломеј Баро Бошковић.
Цијели радни вијек Бошковић провео је у туђини, гдје је стекао свјетску славу, а само једном свратио је у свој завичајни Дубровник /1747. године/.
Велики научник никада није крио поријекло, остао је "Словинац", како су се тада називали Јужни Словени.
Руђер Бошковић умро је у Милану и сахрањен у тамошњој Цркви Свете Марије Подоне 13. фебруара 1787. године, а срце му је пренесено у завичај.