Олимпијски центар "Јахорина" расписао је набавку у којој тражи понуђач који би могао изградити "snowboard" парк, а од извођача искључиво тражи да посједује најмање један багер гусјеничар од минимално 30 тона, ваљак од осам тона, као и најмање два камиона са дизалицом од осам тона.

За изградњу овог парка ОЦ "Јахорина" нуди 175.500 марака са обрачунатим ПДВ-ом, а онај ко буде желио обавити овај посао мораће још посједовати и комбиновану машину од минимално десет тона, булдожер од 22 тоне, као и један мини багер од осам тона. 

Поред тога, понуђа мора имати и одговарајућу лиценцу за извођење грађевинских радова – фаза нискоградње на објектима за коју грађевинску дозволу издаје орган јединице локалне самоуправе.

Такође је неопходно и да уграђена опрема посједује сертификат квалитета TUV 63062:2008 или еквивалент.

Рок за извршење радова и испоруку опреме је 30 дана, онај ко буде желио градити snowboard стазу мораће доказати да није под стечајем или предмет стечајног поступка. 

Гавран: Претјеран ниво детаљности 

Економиста Игор Гавран сматра да ниво детаљности дјелује претјерано и као да "описује" неког конкретно понуђача који се има на уму умјесто да се фокусира на резултат, односно оно што се од понуђача очекује да изврши. 

- Ако може испунити услове и обавити посао са више машина мање запремине или мање машина веће запремине или бројем радних сати или радника опет направити неки микс ресура који није овакав као описани али омогућује извршење посла, заиста не разумијем зашто би морао имати баш оваква возила, баш овакве машине и у баш том броју - истакао је Гавран у изјави за Capital.

Нагласио је да једино позитивно што се макар не наводе модели и произвођачи, али свеједно је предетаљно и ограничава конкуренцију без очитог оправдања да је то у интересу квалитета. 

Само недостаје ID извођача

Подсјетимо, како је Capital раније писао у бројним текстовима, није ријеткост да приликом одређених набавки уговорни органи понуде веома детаљне описе шта би све понуђач требао посједовати. 

Тако је главни ревизор Српске у набавци намјештаја о којој је Capital написао серију текстова од понуђача затражио да има производну халу од 700 метара квадратних, магацин од 500 квадрата, као и хоризонтални аутоматски раскрајач.

Град Приједор је за уређење инфраструктуре у Целпаку вриједне скоро милион марака затражио фирму која има десет камиона и ваљак. 

За градњу зграде Уставног суда Републике Српске је затражено да неимари који ће градити овај објекат у центру града морају имати претходно искуство са изградњом или реконструкцијом правосудних институција. 

Отишло се и корак даље, па је осим тога од понуђача затражено и да мора имати успјешно искуство на најмање два уговора у претходних пет година на изградњи зграда судова и тужилаштава корисне површине од по 2.500 квадрата.

Оно што је поражавајуће, а на шта су стручњаци више пута упозоравали јесте лош Закон о јавним набавкама БиХ који овакве случајеве не кажњава, те се све у најбољем случају, заврши поништавањем тендера.

Бојана Нинковић (Capital)