-Након само неколико дана вјежбања уз помоћ робота, којег смо дуго ишчекивали, моја Теодора се лакше облачи, самосталније једе, боље користи оловку, сретнија је. Остварује се оно о чему смо могли само маштати-.
Ово су ријечи Даниеле Зељаје, мајке Теодоре Павловић (13), дјевојчице која се од рођења бори са церебралном парализом. Када је јуче “чаробни робот” за потпомогнуту рехабилитацију у Заводу “Др Мирослав Зотовић” свечано представљен јавности, мајка није могла сакрити сузу радосницу, која јој се отела из ока, док је гледала своју кћеркицу како вјежба.
Бистроока одликашица сања шетњу с другарицама
Теодора, која се бори и са потешкоћама са говором, осмјехом је поручила да је заиста сретна. Раније је ова мала хероина, преко своје мајке као “преводиоца”, за Српскаинфо поручила да јој је највећа жеља да једног дана, као и свака друга тинејџерка, оде са другарицама у шетњу. Спремна је да дуго и упорно вјежба да би свој сан остварила, а уз помоћ робота, све је ближе том циљу.
Робот, којем је “службено име” локомат, а дјеца су га назвала Чика Гвозден, поједностављено речено, помаже малишанима да успоставе везу између мишића и “командне табле” у мозгу. Теодори је то савршено јасно, она је права паметница, одликашица омиљена међу другарима у бањалучкој ОШ “Бранко Радичевић”.
– Наши снови се већ остварују. Ово је врхунац рехабилитације, овакав третман Теодора не би могла добити нигдје у свијету. Не само да су јој се покрети побољшали, она је смиренија, самосталнија и у школи постиже више, откако вјежба са роботом – каже мама Даниела.
Мама незапослена докторка стоматологије
Због проблема при породу, Теодори је церебрална парализа донијела велике изазове у одрастању: невољне покрете, тешкоће у кретању због којих, за сада, може да хода само по кући уз помоћ ходалице, проблеме у говору, отежано кориштења руку…Али, ова крхка бистроока дјевојчица је велики борац, као и њени родитељи.
Како би Теодора имала боље услове за рехабилитацију, одрастање и школовање, пред њен полазак у први разред, цијела породица се преселила из Фоче у Бањалуку. Ту им се догодила још једна велика срећа: Теодора је пре пет година добила најдраже друштво, брата Никшу.
Четоворочлана породица данас живи од једне, татине плате. Подстанари су. Теодорина мама Даниела Зељаја по струци је докторка стоматологије, али није успела да нађе одговарајући посао.
– Сада, кад је Теодора самосталнија, могла бих да радим у струци, бар на пола радног времена, на шта, по закону имам право. Вољела бих да радим посао за који сам се школовала, било би то добро и за породицу – каже Даниела.
С љубављу храбим срцима
Уређај за роботски потпомогнуту рехабилитацију, у Бањалуку је стигао захваљујући акцији “С љубављу храбрим срцима”, проведеној крајем прошле године под покривитељством предсједнице РС Жељке Цвијановић. Јуче је био главна звијезда у Републици Српској, што је и разумљиво, јер се ради, уствари о систему четири одвојена најсавременија уређаја, какве имају само најбољи европски и свјетски рехабилитациони центри. Коштао је 1,5 милиона КМ и набављен је из Швајцарске.
Јуче је систем за роботски потпомогунут рехабилитацију представљен јавности, а свечаности су присуствовали и предсједница РС Жељка Цвијановић и министар здравља РС Ален Шеранић.
