Република Српска је моја отаџбина. Трудим се да је часно и поносно представљам на сваком такмичењу. И поред свих медаља и награда ова ми је посебно драга, јер управо долази од моје отаџбине. Хвала свима који су ми помогли на овом путу, прије свега тренеру Мирку Ждралу, клубу Обилић, породици, Боксерском савезу Србије. Посебну захвалност дугујем и предсједнику Републике Српске Милораду Додику, који прати наш труд, пут и борбе. Желим му што бржи опоравак. Мој циљ је медаља на Олимпијским играма и вјерујем да ћемо се радовати сви заједно за четири године - истакла је најбоља спортисткиња Републике Српске за 2024. годину Сара Ћирковић, након 70. јубиларног Избора десет најбољих спортиста РС.

У традиционалном побједничком интервјуу за "Глас Српске" причала је о својим почецима, како се спрема за мечеве, како је доживјела наступ на Олимпијским играма и упознавању Новака Ђоковића.

ГЛАС: Како сте се осјећали када сте изабрани за најбољег спортисту? 

ЋИРКОВИЋ: Искрено, осјећала сам велику част и задовољство. Бити најбољи спортиста Републике Српске није мала ствар тако да ће ово за мене бити велики подстрек за даље. 

ГЛАС: У говору након проглашења за најбољу рекли сте да се видимо на истом мјесту за четири године послије Олимпијских игара у Лос Анђелесу. 

ЋИРКОВИЋ: Мој крајњи циљ јесу Олимпијске игре, односно медаља са њих. Обећала сам и сигурна сам да ћу то испунити. Радићу много и трудићу се да донесем медаљу и обрадујем све. Идемо ка томе и учинићемо све што је до нас. 

ГЛАС: Ова година је била прожета великим успјесима и медаљама. Шта видите као Ваш највећи успјех? 

ЋИРКОВИЋ: Година је заиста била одлична. Направила сам много добрих резултата. Ипак, издвајам Европско првенство на којем сам освојила златну медаљу и Олимпијске игре на које сам се квалификовала, али нисам успјела да освојим медаљу, међутим и одлазак на највећу планетарну смотру спорта је велики успјех. 

ГЛАС: Поражени сте у првом мечу на ОИ контроверзном одлуком судија. Шта сте помислили у том тренутку? 

ЋИРКОВИЋ: Била сам веома разочарана и тужна, али сам се некако изборила са тим уз свог тренера који је био уз мене. Говорио ми је да је то само спорт, да се такве ствари дешавају, да требамо ићи даље. Уз оваквог тренера каквог имам ништа ме не може сломити. 

ГЛАС: Како сте доживјели Олимпијске игре и то у Паризу? 

ЋИРКОВИЋ: Прелијепо искуство за мене. Заиста, све мимо тог пораза било је савршено. Цијело олимпијско село било је занимљиво, дјеловало је као мали град. Упознала сам многе спортисте и сам осјећај бити тамо у једном малом граду са свим великим спортистима била је част за мене.

ГЛАС: Ко је на Вас оставио највећи утисак од колега из олимпијског тима Србије? 

ЋИРКОВИЋ: Дефинитивно Новак Ђоковић. Била ми је велика жеља да га упознам и која се испунила. Разговарали смо мало, распитивао се како сам прошла и дао подршку мени и моме тренеру. Он је посебна личност. Један велики човјек. Сјајан мотиватор. Позната је прича како је мотивисао ватерполисте када су они освојили медаљу, што није чест случај у свијету врхунског спорта. То само показује колико је велики не само као спортиста. 

ГЛАС: Колико годишње имате мечева? 

ЋИРКОВИЋ: Ове године сам имала око 20 мечева. То је отприлике неки стандард за врхунског боксера. На неким турнирима попут европског и свјетског може да се иде у наредне кругове па на једном такмичењу упишемо неколико мечева. 

ГЛАС: Колико времена проводите на тренингу? 

ЋИРКОВИЋ: Тренирам два пута дневно, шест дана у седмици, а тај један слободан користим за опоравак и одмор. 

ГЛАС: Како се психолошки спремате за мечеве?

ЋИРКОВИЋ: Имам мали притисак и малу трему пред мечеве што је нормално. Раније је то било више изражено, а сада сам већ много искуснија па ми то не прави проблем. Фокусирам се на ствари на које могу да утичем, између осталог, слушам и мотивационе говоре, попут Новака Ђоковића, тако да ми то помаже. 

ГЛАС: Слушате ли музику пред меч?

ЋИРКОВИЋ: Да, наравно. Слушам "Београдски синдикат". Њих обожавам. Добро ме мотивишу. 

ГЛАС: Мало је дјевојака које се баве боксом па како налазите спаринг партнере? Да ли међу њима има и мушкараца када нема дјевојака?

ЋИРКОВИЋ: Срећа па у нашем клубу Обилићу имамо добар женски тим па најчешће спарингујем са Анђелом Бранковић. Она је у категорији до 57 килограма што је категорија изнад мене и изузетно је добар спаринг партнер. Напредујем уз њу, она уз мене, а имам и Анастасију Бошковић и Ану Лукајић које су јако добре боксерке тако да имам добрих спаринг партнера. Идемо врло често и на кампове тако да и тамо скупљам искуства. 

ГЛАС: Откуд једна дјевојка у боксу који важи за мушки спорт?

ЋИРКОВИЋ: Немам појма. Са другарицом сам почела да тренирам више из неког зезања, него заозбиљно. Међутим, то ми се свидјело и веома сам завољела чим сам крочила у салу. Зато сам одлучила да наставим. 

ГЛАС: Кад сте први пут схватили да ће бокс бити Ваш професионални позив?

ЋИРКОВИЋ: Па не могу баш тачно да се сјетим. Мислим да сам првим мојим успјесима схватила да је то то, да је то мој пут, мој животни позив и да је то оно што ја заиста волим.