Отворено писамо адвоката и писца Предрага Савићa Милораду Додику и Ненаду Стевандићу преносимо у цјелости: 

Велика је српска брука што је кућа у Вишеграду, у којој је своје детињство и школске дане провео нобеловац Иво Андрић, чами запуштена, замандаљена у приватном власништву! Ту кућу коју је Андрић, наследио од   тетке Ане и тетка Ивана Матовшчика, могуће је видети само споља. На једном од зидова који гледа ка Дрини и чувеној ћуприји, неко је, вероватно из револта написао графит : “ Усташе“.

После смрти тетке и тече, Андрић је кућу добио у наследство и 17. новембра 1953. године поклонио је Народном одбору Среза Вишеград у нади да ће она бити у саставном делу Дома културе, који је тада градио Срез и тиме користити за културне садржаје.

Међутим, месец дана након тога Срез је кућу за тадашњих 18.000 динара продао вишеградском машиновођи Мухамеду Плоскићу.

Фото: in4s.net

Андрић је након продаје куће три пута долазио у Вишеград и само једном је обишао кућу. Након његове смрти 1975. године вишеградска општина је покушала да исправи начињену грешку и од породице Плоскић откупи кућу. Међутим, нису се могли договорити.

Плоскићи су, наиме, тада тражили уз откуп да им се направе две куће на некој другој локацији, па је сваки покушај договора пропао. Све што је тада успело да се уради јесте да се на кућу 1976. године постави табла са натписом „У овој кући је детињство провео нобеловац Иво Андрић“.

Десетак година крајем прошлог века Андрићева кућа је била код патронатом општине, али су по свему одлуке о експропријацији куће од Прокића укинуте.

У међувремену умро је Мехмед Плоскић,а ове године и његов син Џемал Плоскић, који са  фамилијом живео у Шведској!

Вишеградом круже приче да Мехмедови и Џемалови наследници за кућу траже 1,5 милиона евра.

Сиромашна Општина Вишеград је ту немоћна,  зато предлажем  да ствари у своје руке преузме Скупштина Републике  Српске. Потребно је донети lex specialis  закон о експропријацији куће у којој је одрастао Иво Андрић и њеном претварању у Музеј! Тим законом би Влада Републике Српске могла по скраћеном поступку да утврди општи интерес, а вишеградска  општинска управа би требала да спроведе поступак утврђивања тржишне вредности и доношења решења о експропријаци,  против којег би било могуће поднети жалбу надлежном управном суду. Та жалба не би требала да одлаже извршење решења о експропријацији! Све  је то  у складу са чланом 56 став 1 Устава Републике Српске који каже :“ Законом се може ограничити, или одузети право својине, уз правичну накнаду“

Све то је и у складу са праксом права на мирно уживање имовине успостављеном при Европском суду за људска права у Стразбуру који дозвољава експропријацију у циљу јавног или општег интереса уз  постизање правичног баланса између општих интереса и интереса појединаца уз услов да је то мешање државе у складу са принципом  законитости и правне сигурности. Европски суд  дозвољава да се експропријација  уз правичну накнаду спроводи уз легитимни циљ који је у случају бивше Андрићеве куће више него легитиман и дозвољен.

Ако већ нисте у могућности да по важећем позитивном законодавству спроведете експропријацију, онда Вам предлажем доношење Lex specialis Закона којим би се определила средства  из буџета Републике Српске за правичну надокнаду и отварање музеја посвећеног Иви Андрићу. Најпозитивнији пример представља Херцег Нови са „Кућом нобеловца Иве Андрића“ која је за кратко време прерасла у озбиљну музејску и културно историјску институцију.

У нади да ћемо исправити велику историјску неправду учињену према нобеловцу Иви Андрићу и његовој жељи исказаној приликом давања на поклон предметне куће, Овим отвореним писмом обраћам се државним функционерима  које лично познајем: Милораду Додику председнику Републике Српске и Ненаду Стевандићу председнику Скупштине. Због шире јавности подсећамо да право предлагања закона и других прописа у Републици Српској имају: Председник Републике, Влада, сваки народни посланик или најмање три хиљаде бирача.

Као аутор романа објављеног у издању Народне просвете и Филипа Вишњића „Тајна испод мртве мачке – прича о несталим романима Ива Андрића“ спреман сам да Вам пружим сваку врсту помоћи (стручне и моралне) у циљу остваривања идеје у вези бивше куће Андрића у Вишеграду.