Подаци Републичког геодетског завода (РГЗ) са тржишта непокретности за трећи квартал 2023. показују да је у Републици Србији настављена стабилизација и смиривање на тржишту након двогодишњег, изразито динамичног раста, који је услиједио послије избијања пандемије корона вируса.

Инфлаторни притисци у Србији и у ЕУ наставили су да слабе, што се одражава и на тржиште непокретности у земљи, наведено је у извјештају. У истом периоду удио дјелимично регулисаног тржишта (промет некретнина које нису уписане у катастар непокретности) у укупној вриједности наставља да расте у поређењу са истим периодом прошле године и износи 32 одсто од укупног промета у трећем кварталу.

Поред стабилизације и смиривања активности на тржишту непокретности, у трећем кварталу долази до још умјеренијег раста цијена станова на нивоу Републике Србије. Укупна количина новца коришћена за куповину некретнина износила је 1.5 милијарди евра, што је за 43 одсто више у односу на трећи квартал 2019. (прије пандемије) и за 10 одсто мање у односу на исти квартал претходне године.

Од 1.5 милијарди евра, чак 478.8 милиона евра долази са дјелимично регулисаног тржишта. Укупан број купопродаја на тржишту непокретности у трећем кварталу 2023. године у Републици Србији био је 29.248, што је за 7 одсто више у односу на исти квартал 2019. године, прије избијања пандемије корона вируса и за 15.9 одсто мање него у трећем кварталу 2022. године, наводи РГЗ.

Највећи удио у укупном промету непокретнсти заузима продаја станова (777.9 милиона евра), са учешћем од 52 одсто од укупно прометоване вриједности, што је за 4 процентна поена мање него у трећем кварталу 2022. године.

За куће је издвојено 131.2 милиона евра (9 одсто од укупне вриједности), за грађевинско земљиште 107 милиона евра (7 одсто од укупне вриједности), за пословне просторе 73.3 милиона евра (5 одсто од укупне вриједности), а за пољопривредно земљиште 52.6 милиона евра (4 одсто од укупне вриједности).

Када је ријеч о начину плаћања, 6.6 одсто свих прометованих непокретности плаћено је из кредита, што је 3 процентна поена мање него прошле године. У Београду, у трећем кварталу 2023. године за непокретности је издвојено укупно 715.5 милиона евра, од чега је за станове издвојено 456 милиона евра.

Најскупљи квадрат

Град Београд је забиљежио и највећи број од 6.316 купопродајних уговора. Упоредо са извјештајем са тржишта непокретности Републички геодетски завод је објавио и РГЗ Индекс цијена станова за трећи квартал који износи 157.03, што представља раст од 1.11 одсто у односу на други квартал.

Годишња стопа раста цијена је и даље висока и износи 8.20 одсто гледано за цијелу Републику Србију.

Највеће цијене за станове су постигнуте у Београду, гдје је најскупљи квадрат продат по цијени од 9.475 евра на локацији Београд на води, док је највећа сума издвојена за стан укупне површине 346 метара квадратних, односно 2.219.888 евра на Савском венцу.

Најскупља кућа продата је у градској општини Стари град (Град Београд) за два милиона евра, а најскупље плаћено паркинг мјесто у трећем кварталу плаћено је 48.000 евра.

У сегменту "староградње" међугодишњи раст цијена је износио 9.26 одсто, док је у сегменту "новоградње", односно куповине од инвеститора, раст цијена износио 6.26 одсто, показују подаци Републичког геодетског завода.