У току је берба кукуруза шећерца из пластеника, који у Семберији није заступљен, иако је исплатив, јер нема ризика ни додатних улагања. Идеална предсјетвена култура не изискује трошкове хемијске заштите ни ангажовање радне снаге, до које је све теже доћи. С друге стране, први род има добру цијену и осигуран пласман, јер приспјева 20-30 дана раније него шећерац са отвореног простора.
Сав убрани кукуруз шећерац из шест пластеника на површини од око 700 метара квадратних породица Зарић из Горњег Црњелова прода одмах на кућном прагу. Ова производња не захтијева много улагања, а ни рада. Овогодишњи род нису угрозиле ни неуобичајено ниске температуре за ово доба године.
– Сијемо кукуруз шећерац студеница. Прво смо га посијали у контејнере па расађивали. Изнијели смо га у пластеник око 20. фебруара. Мало тражи. Залијева се и мало прихрањује. Не пршће се, не третира хербицидима. Брзо и лако се бере и пакује – истиче Дарко Зарић.
Вегетација траје 70 дана. Око 50 одсто су мања улагања него у паприку. Први род има добру прођу на тржишту, а и цијену, јер је понуда мала – нема конкуренције увозног. Квалитет несумњив. Сладак, добар клип.
– Међу првима излазимо на тржиште и имамо сталне купце. Најважније је да нас не угрожава увоз, као што је то случај с другим пољопривредним производима – наглашава Зарић.
Упоредо с пластеничким, шећерац производе и на отвореном. Годишње уберу 12 тона. Врећица пластеничког кошта 12 марака, а са отвореног поља и до три пута мање.
– Први род беремо почетком јуна. Крајем мјесеца пристиже и друга тура, коју смо посијали на око шест дунума, а након тога и кукуруз који смо посадили на два дунума. Углавном, имамо печењке све вријеме. Произведемо од 3.000 до 4.000 врећа – каже овај успјешни ратар.
Након бербе кукуруза шећерца, која би требало да буде завршена у наредних дан-два, биће припремљено земљиште за садњу паприке. Зарићи обрађују 250 дунума земљишта, од чега је 150 под житарицама, а 100 дунума под 15-ак врста поврћа.
– Цијена пшенице је непозната иако се ближи жетва. Ни цијена поврћа није задовољавајућа, а брине нас и ово вријеме које погодује развоју биљних болести. Имамо лубеницу и дињу под агрилом и први плодови се боре да преживе стрес, узрокован овим временом. Нема сунца, много је кише, а ноћна температура ниска. Све ће каснити ове године, а неизвјесно је и какви ће бити приноси – жали се 24-огодишњи Дарко.
Дарко је завршна година пољопривредног факултета. Стечено знање искористиће да унаприједи производњу. Сматра да се од пољопривредне производње, упркос бројним тешкоћама које је прате, може лијепо живјети.
-Треба радити и борити се као и у сваком послу. Ниси само радник, већ си и директор, менаџер, тражиш тржиште, пакујеш робу. Мораш знати кад се који третман мора извршити, шта је најбоље за коју културу. Али ко има вољу и знање, може све да постигне – поручује младић.
Прерада поврћа
Дарко планира да производњу заокружи прерадом поврћа. Нада се да ће увођење додатних подстицаја стимулисати младе да остану на селу и посвете се пољопривреди, која уз добар план и марљив рад има перспективу.
– Од пољопривреде може лијепо да се живи. Треба много одрицања, али исплати се – закључио је Дарко Зарић.
