У протеклих шест година у селима Семберије од пољопривреде је одустало скоро девет хиљада произвођача, а такав негативан тренд ће бити настављен.

Разлог лежи у чињеници да је ово занимање постало неисплативо, док држава све нијемо посматра, пише "Агропортал".

Прије шест година Семберија је као највећа житница у Босни и Херцеговини имала 12.350 пољопривредних произвођача, међутим, због бројних проблема, њих чак 8.850 одустало је од ове врсте посла.

Хаотично стање у 2021. довело је до тога да се за напуштање обрадивих површина одлучило њих још оквирно хиљаду и они у идућој години своје засаде неће имати.

Све ове информације су потврђене из Удружења пољоприведника Семберије, из којег истичу да се проблеми из мјесеца у мјесец све више гомилају, док држава негативне појаве само нијемо посматра.

Једна од најлошијих година

- Година на измаку је једна од најлошијих за пољопривреднике. Почетком смо имали род пшенице који је био одличног квалитета, што нам је улијевало оптимизам за даље, али онда је услиједила суша која је род кукуруза, који је највише заступљен у Семберији, довела на катастрофално стање. Имали смо просјек од оквирно три и по тоне по хектару, док је он претпрошле године износио 12 тона. То показује колике су размјере катастрофе - каже Саво Бакајлић, предсједник Удружења пољоприведника Семберије и члан Управног одбора Удружења пољопривредника БиХ.

Мјесец децембар са собом је донио и свођење годишњих рачуна, а Бакајлић наводи да су досадашњи показатељи такви да ће у 2021. сваки пољопривредни произвођач бити у минусу између 10 и 20 хиљада конвертибилних марака.

- И по томе видимо да је ово једна катастрофа, док држава као таква нема начина да нам помогне. Нама је џаба дизати цијене производа када то нема ко купити, јер се код нас увози све и свашта. Тражили смо заштиту домаће производње, али видимо да наша држава и даље увози. Примјер вам је Семберија, гдје је у посљедњем мјесецу увезено 10 хиљада прасади, док ми наше немамо коме продавати - истиче Бакајлић.

Суноврат нико не зауставља

Оцијенивши тренутни амбијент суновратом, Бакајлић наводи да ће концем године многи људи одустати од пољопривредне производње, јер више немају рачунице бавити се оваквим пословима.

Тренутна процјена је да ће, како додаје саговорник, Семберија остати без оквирно хиљаду пољопривредника.

- Не могу ја хранити бика и дати га за четири марке по килограму, кад је сијено пет КМ, соја 130 КМ, а кукуруз 60 КМ. Ту нема никакве математике. И ја сам смањио производњу за 50 посто, док неки од мојих колега сада имају потпуно празне фарме. Сређене су, дезинфиковане и чекају боља времена, која вјерујем да неће доћи, због политике која је тренутно на снази. Све је то једно с другим повезано - наставља Бакајлић.

За ратара у највећој житници у Босни и Херцеговини налази се јесења сјетва. Иако су временске прилике погодовале обављању свих послова, квалитет приноса који се очекују у јуну идуће године под великим је упитником због немогућности адекватног третирања засада.

- Људи су посијали пшеницу и остале усјеве, међутим због енормног повећања цијена репроматеријала, ми смо у старту одустали од бацања јесењег ђубрива, чијих стотину килограма кошта између 180 и 200 марака. Због тога очекујемо да ће приноси бити мањи, чак и ако нам временске прилике буду погодовале, јер у самом старту нисмо дали оно што требамо дати - нагласио је предсједник Удружења пољоприведника Семберије и члан Управног одбора Удружења пољопривредника БиХ.

Семберски пољопривредници надлежнима поново предлажу увођење заштитне мјере на начин да се домаћа производња стави у први план, а не увоз, као што је то тренутно случај.

- Увозну робу треба контролисати по квалитету, али и поријеклу. Морају се млади људи зауставити у одласку из БиХ, уз стимулације за отварање нових пољопривредних мјеста. Села су пуста, сада смо већ на дну јер је конкретно у мом селу раније било 30 пољопривредних газдинстава, а сада је само 11. То је лош показатељ куда све ово води - закључио је Бакајлић.