Честе селидбе у европске метрополе и одрастање у различитим друштвима, стално учење нових страних језика обиљежиле су дјетињство и постале начин живота сестара Ане и Иване Божић из Пала.

Међутим, такав начин живота донио им је одличну прилику да, поред матерњег језика, науче и више страних језика, те се образују у престижним британским, италијанским и грчким школама.

Старија Ана каже за портал Катера да током раног дјетињства није било већих проблема због сталних промјена животне средине, међутим, касније током одрастања све је било другачије.

- Сталне селидбе су постале начин наших живота, а то оставља посљедице касније, које заувијек утичу на тебе и приморавају те да одрасташ мало брже него твоји вршњаци. То није само промјена мјеста становања, то представља сваки пут почетак новог живота у граду у којем никог не познајеш - каже нам Ана и додаје да је то за њу "као нека нова димензија са неким новим језиком".

Ана је рођена у Касиндолу, а прве кораке направила у Паризу, гдје је живјела двије године.

Фото: Приватна архива

Из главног града Француске њена породица се сели у Лондон и тамо започињу нови живот, у новој средини, различитој култури Ана учи нови језик.

- Најтеже питање које ми људи често постављају је: "На којем језику размишљаш?" То је најтежи дио учења новог језика, потреба да се скроз фокусираш на нови језик и да га не мијешаш са другим језицима. Звучи много компликовано, као што и јесте - каже нам Ана.

Додаје да је селидба у Италију била додатно тешка из разлога што у тој земљи нико не говори енглески језик, те да ко не говори италијански третира се као туриста.

Данас живи и студира међународно право у Атини, те каже да је учење грчког језика на крају било најтеже за њу.

- Граматика је посебно тешка. Једна од важних чињеница је та што млади много брже уче стране језике, па је због тога моја млађа сестра лакше и брже савладавала стране језике у односу на мене. Наспрам свих позитивних страна, мултиилингуалисма, и она и ја понекад не знамо на којем језику говоримо, јер није једноставно свакодневно говорити четири или пет језика - истиче Ана.

Поред свих страних језика, у кући Божића српски језик је "број један", додаје Ана, и каже да њена породица никад није заборавили ко су и одакле су, те који је њихов матерњи језик.

- Признајем, није ми било драго што сам морала, поред свих различитих школа и учења језика и суботом ујутру похађати српску језичку школу. Али данас разумијем зашто је тако морало бити. Драго ми је што знам да пишем ћирилицу и што знам све падеже у српском језику - каже Ана и додаје да се труд увијек на крају исплати.

Након одређеног боравка у Енглеској, њена породица се враћа на Пале, гдје Ана у наредне три године похађа основну школу у овој општини.

- Било је тешко да се уклопим у друштво на Палама, те сам се први пут нашла у ситуацији гдје сам била потпуно другачија од осталих. Осјећала сам се као странац у својој земљи, сви су имали исту животну причу, сви су ту одрасли, а ја сам тада имала 10 година и већ сам живјела у три различите земље - каже Ана.

Основну школу је довршила у Атини, кренула у средњу школу коју је на крају завршила у Риму, јер се породица тамо преселила због очевих пословних обавеза.

Међутим, Ана бира Атину као мјесто гдје ће уписати факултет и наставити образовање из области међународног права.

- Атину сам одабрала из више разлога. Грчка као поједине земље ЕУ нуде бесплатно високошколско образовање, те пружа знатно више прилика за будућност. Поред тога, жељела сам још боље да савладам грчки језик и студији у Атини су били одлична прилика за то - додаје Ана.

Фото: Приватна архива

Млађа Ивана такође течно говори четири страна језика, те за портал Катера каже да би могла рећи да је учење тих језика било посебно свако на свој начин.

- Као дијете које је рођено у Енглеској, на самом почетку одрастања почела сам да учим два језика, српски и енглески. Српски језик су говорили моји родитељи код куће и мене тако учили, а енглески је био у мом окружењу, у свакодневници – каже Ивана.

Додаје да није имала већих проблема са учењем грчког језика током њиховог одласка у Грчку, те је основе савладала у наредна четири мјесеца боравка у тој земљи.

- Велику помоћ сам имала због тога што сам похађала државну основну школу у Грчкој, што значи да су сви предмети били на грчком језику. Што се тиче италијанског језика, може се рећи да сам га релативно брзо научила - каже Ивана.

Честе селидбе широм Европе Ивани нису представљале велики проблем, јер се она лако уклапала у нове средине и у ново друштво.

- Самим тим, брзо сам учила језике, како кроз школовање, тако и кроз слободно вријеме са другарима. Лоша страна оваквог начина живота су растанци од драгих људи и навика у тим државама - истиче Ивана, која тренутно похађа језичку гимназију у Сарајеву.

Сарајево је одабрала након повратка њене породице у БиХ из разлога што јој је преостао само четврти степен средњошколског образовања да заврши, па је одлука пала на језичку гимназију у главном граду.

- Тражила сам исти или приближно сличан школски програм као онај који сам имала током школовања у Италији. Једина језичка гимназија која ми је одговарала била је Прва гимназија у Сарајеву - додаје Ивана.

Након завршетка средње школе има план да школвање настави на неком од универзитета у иностранству, те додаје да иако има већ пар идеја, још увијек се није одлучила гдје ће то бити.