Српски пјесник и Његошев учитељ Сима Милутиновић Сарајлија /1791-1847/ умро је 30. децембра 1847. године.
У тадашњим књижевним круговима у Београду Сима је био цијењен више од Гундулића, док је Гете о њему написао двије странице похвала.
Сима Милутиновић Сарајлија рођен је у трговачкој породици у Сарајеву, у које су његови родитељи дошли из Србије.
Сарајлија је почео да учи у Земуну, али није завршио школу. Немирна и несређена духа, прошао је кроз многа занимања. Обишао је и многе крајеве од Видина до Лајпцига, од Бесарабије до Црне Горе.
Сима је био писар у Правитељствујушчем совјету, у манастиру Благовештење и код устаничких војвода. Учествује у устанку против Турака, а потом иде у Њемачку, гдје слуша филозофију, упознаје угледне књижевнике и штампа свој еп "Сербијанку".
По повратку постаје васпитач Његошев на Цетињу, а касније цариник, полицајац, секретар министарства и члан апелације. Бавио се писањем стихова, политиком, историографијом, лингвистиком, а основао је и пивару.
Сима Милутиновић Сарајлија умро је у Београду. Сахрањен је на гробљу код данашње Цркве Светог Марка.
Значајнија његова дјела су и: епске пјесме "Тројебратство и Тројесестарство", драма из историје Црне Горе "Дика црногорска" и трагедија "Обилић".
