Режисер и сценариста Слободан Симојловић, током предавања у оквиру програма за студенте "Филмског кампуса" на Палама, указао је на могућности које пружа кориштење вјештачке интелигенције приликом снимања филма, али и на могуће проблеме и изазове који долазе са развојем технологије.

- Некада први покушаји кориштења нових технологија у филму били су засновани на импровизацији, али су брзо замијењени озбиљнијим приступом и то употребом архивске грађе, коментара историчара и реконструкција. Тако је настало и занимљиво остварење о легендарном Вудстоку" - рекао је Симојловић трећег дана "Филмског кампуса", који организује Кинотека Републике Српске.

Симојловић је на предавању "Неки естетски и морални аспекти кориштења вјештачке интелигенције у документарном филму" објаснио да, када се фотографија замрзне као "фриз фрејм", а потом оживи покретом, види се да такви ефекти данас настају захваљујући вјештачкој интелигенцији.

Према његовим ријечима, вјештачка интелигенција већ налази широку примјену у филмској индустрији и користи се за брисање техничких грешака у кадровима, планирање компликованих сцена, али отвара и бројна етичка питања.

Симојловић је предавање завршио закључком да је вјештачка интелигенција истовремено и инспиративна и опасна алатка, јер може створити умјетност, али и нарушити стварност.

Управник Архива Југословенске кинотеке Александар Ердељановић одржао је предавање "Карађорђе или Улрих Цељски и Владислав Хуњади – који је заправо први српски и балкански играни филм".

- Након вишедеценијских истраживања, филмски историчари потврдили су да је први српски играни филм `Карађорђе` из 1911. године једно од највреднијих открића у историји југословенске кинематографије. Филм је дуго сматран изгубљеним, све док није пронађен у Бечу 2003. године, непосредно пред обиљежавање двестоте годишњице Првог српског устанка“ - рекао је Ердељановић присутним студентима.

Он сматра да је овај налаз највећи допринос очувању раног филмског насљеђа Србије.

Ердељановић је навео да су режисер Чича Илија Станојевић и продуцент Светозар Боторић снимили "Карађорђа" на више локација у Београду и околини, и то на Калемегдану, Топчидеру, Ади Циганлији и Бањици, користећи сценографију Народног позоришта и учешће војске у масовним сценама.

Филм је имао чак 17 цјелина и био је један од најдужих у Европи тог времена и трајао је око 50 минута.

Према његовим ријечима, филм је након Првог свјетског рата повремено приказиван у Србији и међу исељеницима у САД, а потом је нестао из јавности.

- Поновно откриће открило је и дијелове других раних остварења, попут документарних материјала Ђоке Богдановића и филмова сниматеља Самсона Чернова. Ови налази показују да је Србија сачувала више од 70 одсто филмске грађе из периода до 1918. године, што је изузетан резултат у свјетским оквирима" - рекао је Ердељановић.

Предавања су одржана студентима факултета и академија филмске умјетности из Бањалуке, Београда, са Цетиња и из Санкт Петербурга, те Одсјека театрологије Филозофског факултета на Палама.

Након предавања полазници "Филмског кампуса" имали су прилику да погледају кратка филмска остварења својих колега са Факултета драмских уметности у Београду.

У оквиру програма 14. "Филмског кампуса" вечерас ће у Културном центру Пале бити приказан филм "Име народа" режисера Дарка Бајића, а улаз је слободан.

За сутра су планирана предавања Лордана Зафрановића, Сање Савић Милосављевић и Предрага Велиновића.