Миленко Павловић погинуо је прије тачно 22 године, а Немања је тада био деветогодишњак, који појма није имао шта је рат.

- Тату сам последњи пут видео 2. маја 1999. Био је уморан, забринут. Кад је одлазио, није нам ни махнуо. Био сам напољу кад је страдао, а кад сам се вратио кући, видео сам његове колеге. Тек увече сам сазнао да тате више нема.

Овако за Курир говори Немања Павловић (31), син пуковника Миленка Павловића који је погинуо прије 22 године, 4. маја 1999. године бранећи српско небо од НАТО агресора.

Немањин отац постхумно је одликован Орденом за храброст. Српска православна црква је његовој породици додијелила Орден Светог владике Николаја, али, нажалост, никад није добио Орден народног хероја. Иако ту титулу нема, Миленко је очима својих синова Срђана и Немање, супруге Славице, и срцима грађана Србије, херој без премца.

Кобног дана, када је стигло наређење о полијетању на НАТО авионе који су надлијетали Ваљево, дежурао је на измјештеном командном мјесту у Старој Пазови. Одмах је позвао свог замјеника и наредио му да по сваку цијену задржи млађег колегу да не полети. Само 10 минута након позива, Миленко је био на писти аеродрома у Батајници. Пришао је „мигу 29" и из кокпита извукао колегу уз ријечи: „Мајку вам дечју, нећете ви да гинете, ја ћу!"

Са писте је полетио у правцу Ваљева, а одатле у легенду.

Страдао је борећи се сам против 16 агресорских авиона. Нападу је одолијевао пуних 12 минута, а онда су његове колеге чуле само двије ријечи: „Имају ме"...

Немања је у тим тренуцима био деветогодишњак, који појма није имао шта је рат. Данас, осим очевог гроба, срце му је пуно поноса када се о Миленку говори.

Фото: Курир/Приватна архива

- Када сам имао четири године научио сам да скијам, а тата ме је кроз игру на жичари на Копаонику научио таблицу множења. Кад се сетим детињства са њим, пред очима су ми летовања, учења, скијања. Нећу их заборавити, као ни одласке на аеродром Батајницу, који сада носи његово име "Пуковник пилот Миленко Павловић" - прича Немања.

Фото: Курир/Приватна архива

Како каже, одрастање уз таквог човјека било је специфично.

- Отац се бавио посебним послом којим могу само одабрани да се баве. Спорт сам заволео уз њега, често смо играли и гледали фудбал заједно - закључује Немања.

Подсећања ради, о Миленку Павловићу снимљен је документарни филм, у родном Горњем Црниљеву подигнут је спомен-комплекс, у Ваљеву и Бујачићу споменици. Главна улица у Батајници носи његово име. И аеродром Батајница сада носи његово име "Пуковник пилот Миленко Павловић".

Миленкове награде:

- Орден за војне заслуге са сребрним мачевима

- Орден за заслуге у области одбране и безбедности првог степена

- Орден за храброст

- Српска православна црква је његовој породици доделила Орден Светог владике Николаја

- Постхумно му је додијељен Златни летачки знак

- У његову част подигнут је споменик у Ваљеву, али и спомен-комплекс у Горњем Црниљеву