У 2023. годину Република Српска ушла је са 35 сиромашних општина.

Од тог броја, 20 их је изразито неразвијено, док је 15 општина у групи неразвијених.

Ако се у обзир узме да на територији Српске постоје 64 локалне заједнице, јасно је да, рачунајући општине и градове, више од половине Републике Српске (65 одсто територије) кубури са огромним проблемима. Да ствар буде гора, у тим општинама живи свега 206.000 становника, што је мање од петине укупне популације у Српској.

Док из Владе Републике Српске поручују да сваке године додјељују грантове помоћи за неразвијене општине, из ових локалних заједница за "Независне новине" истичу да та средства нису довољна јер се у највећој мјери користе за плаћање пореза, те као социјална помоћ најугроженијим грађанима.

Подсјетимо, Министарство локалне управе и самоуправе Републике Српске сваке године доноси одлуку о степену развијености јединица локалне самоуправе. Према тој одлуци, изразито неразвијене јединице локалне самоуправе у 2023. години су: Берковићи, Вукосавље, Источни Дрвар, Источни Мостар, Источни Стари Град, Језеро, Калиновик, Кнежево, Крупа на Уни, Купрес, Лопаре, Ново Горажде, Осмаци, Оштра Лука, Пелагићево, Рудо, Сребреница, Трново, Чајниче и Шековићи.

Када су у питању неразвијене општине, ту се убрајају: Братунац, Вишеград, Власеница,  Доњи Жабар, Костајница, Љубиње, Невесиње, Нови Град, Петровац, Петрово, Рибник, Рогатица, Хан Пијесак, Шамац и Шипово.

За све наведене општине у 2022. години Влада је додијелила три милиона КМ.

- Средства су, између осталог, намијењена за подршку производњи, извозу, оснивању и развоју малих и средњих предузећа, пољопривредној производњи и руралном развоју, изградњи нових, реконструкцији и одржавању постојећих објеката комуналне инфраструктуре, здравственој заштити становништва и помоћи социјално угроженом становништву и бригу о младима, те за друге намјене - речено је за "Независне" из Министарства управе и локалне самоуправе Републике Српске.

Поред тога, кажу из ресорног министарства, у 2022. години Влада Републике Српске је обезбиједила додатних 300.000 КМ за суфинансирање пројеката у тим општинама.

Међутим, новац који добијају је недовољан, једногласни су из ових локалних заједница. Све оне добијају новац од Владе Републике Српске кроз четири годишње транше, што је, кажу, тек толико да покрију дио функционисања општине.

- Ми укупно примимо око 84.000. То је ништа. Ми стално пишемо да се то повећа, јер чак четвртина буџета Лопара иде на социјалу - рекли су из општине Лопаре, која је у групи изразито неразвијених општина.

Слична ситуација је и у Хан Пијеску.

- Посебан је проблем што смо специфични по питању климатских и других услова живота. Посебно јер смо рурални, па смо изразито разуђени. Ми од Владе добијемо око 81.000 на годишњем нивоу. Вјерујте да то заиста није ништа, то не може да компензује већину ствари које отежавају функционисање општине - појашњава Славица Ашоња, начелница Одјељења за управљање развојем, привреду и друштвене дјелатности Хан Пијеска.

У Рибнику, упркос чињеници да је ријеч о неразвијеној општини, покренути су бројни пројекти, каже начелник ове локалне заједнице Небојша Караћ.

- Средства која добијамо од Владе користимо за пројекте, то добро дође, али је то недовољно да бисмо размишљали о неком већем напретку и раду. Да будем искрен, покушавамо да највећи дио средстава надокнадимо из властитог буџета, да то буде неки основ. Могу истаћи да смо ми у протеклом периоду успјели изградити све неопходне институције у нашој општини, вртић, ватрогасну, дворану, Дом здравља, а радимо и административну зграду - наводи Караћ за "Независне".

Бојо Гашановић, начелник општине Источни Стари Град, каже да ова општина годишње за функционисање добије од Владе између 60.000 и 70.000 КМ.

- То је скромна и мала помоћ, која се у четири пута годишње додијели у износу од 16.000 до 19.000 КМ. Ми са тим не можемо ништа, све потрошимо отприлике за плаћање пореза - истиче Гашановић и додаје да су на сједници Савеза општина и градова предлагали неколико рјешења како помоћи овим локалним заједницама.

- Ми смо предлагали да се оснује Фонд за изразито неразвијене општине, па да можемо да користимо тај фонд када имамо неки пројекат. Једна од могућности за изразито неразвијене је и да се смањи порез. Ако сад плаћамо 66 одсто, да плаћамо на примјер 40 одсто, па да тако можемо да намиримо потребе неке друге врсте. Ми више потрошимо пара на чишћење снијега него на примјер Бијељина - каже он.

- Исто тако, сматрам да би требало да се повећа грант који даје Влада са три милиона на 12 милиона КМ годишње. Влада би требало то да препозна у овој години. Јер ако и ово мало што нас има нестанемо, онда ће Република Српска бити само у пет центара и то је то - истакао је Гашановић.

Аутор: Радош Крстојевић