Зоран Радосављевић (1965-1999) био је мајор Војске СР Југославије и пилот Ратног ваздухопловства Војске Савезне Републике Југославије, који је херојски погинуо трећи дан НАТО агресије, 26. марта 1999. године, када су МИГ-29 којим је он управљао погодили вишеструко јачи агресори на небу изнад Мајевице у Републици Српској.
Радосављевић се тог 26. марта 1999. године добровољно јавио да изврши борбени задатак. Остаци изгорјелог авиона су пали на једну ливаду надомак Бијељине, а тијело у сједишту је пронађено пар стотина метара даље.
Тијело пилота мајора Зорана Радосављевића су пронашли дјечаци, који су се играли у близини када се несрећа догодила.
Мјесто пада авиона/Фото: bijeljina.online
Зоран Радосављевић је сахрањен три дана касније на гробљу Лешће у Београду уз највише државне почасти.
Рођен је 26. фебруара 1965. године у Приштини. Будући да му је отац Светозар био војно лице при Југословенској народној армији, и да је, због потребе службе, често мијењао мјесто становања, и Зоран се, заједно са мајком Радојком и сестром Снежаном често селио. Дјетињство је провео широм бивше Југославије, преко Скопља, Крушевца до Београда.
Послије се уписао у војну гимназију, па у Ваздухопловну академију. Био је бриљантан студент. Школовао се у Ваздухопловној општој средњој војној школи "Маршал Тито" у Мостару, а затим на Ваздухопловној војној академији у Пули и Задру.
По завршеној војној академији каријеру војног пилота започиње је у Београду 1986. године као пилот-ловац на авиону МиГ-21. Године 1992. бива унапријеђен у чин капетана прве класе. Исте године Зоран завршава преобуку на авиону МиГ-29 и постаје најмлађи пилот у ескадрили Мигова 29 југословенског ратног ваздухопловства.
Магистрирао је на Саобраћајном факултету у Београду и постао један од водећих стручњака у бившој СР Југославији из области сателитске навигације. Те 1999. године припремао је докторат и био у сталној вези са својим менторима.
Постхумно, на аеродрому Батајница се сваке године додјељује награда која носи његово име најбољем одјељењу.
Зоран Радосављевић је био пасионирани једриличар и оснивач ЈК Поларис. Послије његове погибије, у септембру 1999. једриличари из ЈК Поларис и београдског ЈК Ламар започели су са одржавањем меморијалне једриличарске регате која носи његово име "Зокијева регата".