Навршиле су се 33 године од погибије десет бораца 1. романијске пјешадијске бригаде Војске Републике Српске у сарајевским насељима Грбавица и Храсно.
То је најболнији дан у ратном путу ове јединице Војске Републике Српске.
Како се наводи на историјско-документарној страници која чува успомену на ВРС тога дана, 1992. године, након тешких борби, у вјечност су преселили: Славиша (Рајка) Савчић, Миланко (Душана) Ђерић из Сокоца, Петар (Атанаса) Петровски, Манојло (Пера) Борковић из Власенице, Васо (Милоша) Глишић из Илијаша, Недељко (Тома) Нинковић, Велемир (Данила) Делић из Сокоца, Војислав (Сава) Јовановић из Рогатице, Миланко (Јована) Каностревац из Сокоца и Драган (Јована) Савић.
- У мислима мајки, очева, браће сестара, супруга, потомака нема заборава. Њихови путеви и даље воде до гробља. Код многих других, седмооктобарска трагедија тоне у маглу, пријетећи да пређе у несјећање. Гријех је то према онима који су искрено, јуначки бранили право на постојање народа коме су припадали.
Расули се борци бивше Прве романијске. Многи су, након ратне страданије, напустили овоземаљски живот. Немали број живих, опечен небригом или неразумијевањем у себи носе тугу седмог октобра. Док је њих и оних који на срцу носе отворене ране због губитка, дан туге остаће да живи у успоменама, навели су на овој Фејсбук страници.
